Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Gordane Komnenić, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gligorije Todorić, advokat iz ..., protiv tuženog JMU „Radio Televizija Vojvodine“, koju zastupa dr Siniša Novković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 740/21 od 20.04.2021. godine, u sednici održanoj 27.10.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 740/21 od 20.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 740/21 od 20.04.2021. godine i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1798/20 od 25.11.2020. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1798/20 od 25.11.2020. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu za period 01.04.2014. do 29.01.2015. godine na ime uvećane zarade za rad u smenama isplati 55.211,28 dinara sa zateznom kamatom od 31.12.2018. godine do isplate i iznos od 29.080,89 dinara na ime obračunate zatezne kamate od dospelosti do 31.12.2018. godine i da na navedeni iznos tužiocu uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 740/21 od 20.04.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačeno rešenje o troškovima postupka tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka preko iznosa od 37.277,00 dinara sa pripadajućom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, u preostalom delu odbijena je žalba i potvrđena prvostepena presuda. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na član 404. ZPP.

Imajući u vidu različitu sudsku praksu u istoj pravnoj situaciji na koje je revident ukazao, Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, pa je radi potrebe ujednačavanja sudske prakse odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o pravilnosti pobijane odluke na osnovu člana 408. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod pravnog prethodnika tužene od 1977. godine. Ugovorom o radu pod izmenjenim uslovima od 02.06.2015. godine tužilac je kod tužene obavljao poslove „...“ u Organizacionoj jedinici ... - Sektor ..., Odeljenje ... U spornom periodu 01.04.2014. do 29.01.2015. godine obavljao je poslove kao deo ekipe zaposlenih u ... koju su radili u ... Raspored rada se sačinjavao unapred za period od mesec dana, tako što je prethodno svaka redakcija sačinjavala mesečne planove rada na osnovu kojih je sačinjavan nedeljni plan realizacije pa se raspored rada tužioca odvijao u zavisnosti od plana realizacije. Rad kod tuženog zavisi od plana realizacije u smislu kontinuiranog odvijanja programa i tužilac je zbog toga nekada radio kraće, a nekada duže od osam sati dnevno, a radio je i na terenu. U spornom periodu (od 01.04.2014. do 29.01.2015. godine) kod tužene je bio u primeni Kolektivni ugovor iz avgusta 2012. godine kojim je propisana dužina radne nedelje, raspored radnog vremena u okviru radne nedelje i promena rasporeda, osnovna zarada i uslovi u kojima se ona povećava. Visina neisplaćene uvećane zarade za rad u smenama u navedenom periodu uz uvećanje od 26% iznosi 55.211,28 dinara, zatezna kamata obračunata od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do dana izrade nalaza i mišljenja veštaka je 29.080,89 dinara što ukupno čini 84.292,17 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilac obavljao rad u smenama zbog čega mu na osnovu članova 55, 56, 63, 104, 106, 107, 108. Zakona o radu i njegovih izmena i po Kolektivnom ugovoru tuženog iz 2012. godine pripada naknada u visini obračunatoj u nalazu i mišljenju veštaka koje su sudovi prihvatili.

Osnovano se u reviziji ukazuje da su nižestepene presude donete uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Zakon o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 32/13) je propisivao kao poseban osnov za uvećanje zarade rad u smenama u članu 108. Izmenama Zakona („Službeni glasnik RS“ br. 75/14 koje su stupile na snagu 29.07.2014. godine) smenski rad nije predviđen kao zakonski osnov za uvećanje zarade ali je propisano da se opštim aktom i ugovorom o radu mogu utvrditi i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada u smenama (član 108. stav 4).

Kolektivni ugovor tuženog iz 2012. godine propisuje u članu 12. da radna nedelja traje pet radnih dana (stav 1), da raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac (stav 2), da radni dan traje po pravilu 8 časova (stav 3), da na poslovima i radnim zadacima na kojima se zbog nesmetanog odvijanja procesa rada obavlja u smenama, poslodavac može radnu nedelju organizovati na drugi način (stav 4), da je poslodavac dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena najmanje sedam dana pre početka rada (stav 5). Članom 36. propisan je način uvećanja osnovice.

Direktivom EU 2003/88/EC smenski rad je definisan kao način organizacije rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući obrazac rotiranja koji može biti neprekidan ili sa prekidima (kontinuiran ili diskontinuiran).

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje pred nižestepenim sudovima: da tužilac svoje radne zadatke nije obavljao svakodnevno u identičnom vremenskom intervalu, da se od dana do dana razlikovalo ne samo trajanje smena, nego i početak i završetak rada, pri čemu je tužilac povremeno u jednom danu radio i u dve smene, da je radno vreme tužioca bilo uslovljeno izvršenjem radnog zadatka i odvijalo se prema mesečnom, odnosno nedeljnom planu realizacije, tako što je tužilac u različito doba dana na mesečnom nivou radio, nekada kraće a nekada duže od 8 sati dnevno, kao i noću, u periodu od 22 časa do 6 časova i to kada su se vršila višesatna snimanja kao što su Božićne i Uskrsne liturgije ili koncerti, odnosno u dane praznika koji su neradni dani i nedeljom, da je radio na terenu kada su se snimale sportske utakmice i drugi prenosi, to se po oceni revizijskog suda ne radi o smenskom radu jer je posao tužioca po prirodi stvari zavisio od posla drugih i nije mogao biti precizno planiran. Na opisani način rad tužioca se odvijao prema rasporedu koji nije unapred određen (ni vremenski period u danu, ni određen broj dana rada u nedelji) već je rad tužioca zavisio od posla koji treba da se obavi, odnosno njegovog zadatka određenog dana. S obzirom da ovakav rad tužioca ima karakteristike prekovremenog rada, rada noću, rada u dane državnih i verskih praznika koji su neradni dani, tužilac po tim osnovima može ostvariti uvećanje zarade, ali ne po osnovu rada u smenama, kako su to pogrešno zaključili nižestepeni sudovi.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja i doneti novu odluku o tužbenom zahtevu.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić