Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog do 20.05.2012. godine, kada mu je otkazan ugovor o radu, po rešenju tuženog br. .. od 22.05.2012. godine. Navedeno rešenje je poništeno kao nezakonito presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2255/2012 od 29.05.2013. godine, koja je potvrđena u žalbenom postupku presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5583/13 od 29.01.2016. godine. Po pravnosnažnosti prvostepene presude, tuženi je vratio tužioca na rad. Nakon toga, presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1230/2016 od 22.06.2017. godine preinačene su prvostepena i drugostepena presuda, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu br. .. od 22.05.2012. godine i da ga vrati na posao. Dana 18.12.2017. godine tuženi je doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca, sa pozivom na odluku Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1230/2016 od 22.06.2017. godine.

Kod napred utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi nalaze da je otkaz ugovora o radu tužioca, izrečen rešenjem od 18.12.2017. godine, u saglasnosti sa odredabama Zakona o radu.

Ovakav stav obrazložen je navodima da je otpao pravni osnov po kome je tužilac vraćen na rad kod tuženog, kao i da osporeno rešenje nije zasnovano na novom otkaznom razlogu, već na razlogu sadržanom u rešenju o otkazu ugovora o radu od 22.05.2012. godine, koje je po odluci Vrhovnog kasacionog suda ocenjeno kao pravno valjano. Prema shvatanju nižestepenih sudova, rešenje osporeno u ovoj parnici od 18.12.2017. godine samo deklariše situaciju iz rešenja od 22.05.2012. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navodi revizije tužioca kojima osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda nisu osnovani.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je osporenim rešenjem osnaženo rešenje tuženog od 22.05.2012. godine, za koje je u sudskom postupku utvrđeno da je zakonito. Tužilac nakon vraćanja na rad nije učinio bilo kakvu povredu koja za posledicu ima otkaz ugovora o radu, niti je otkaz ugovora o radu od 18.12.2017. godine zasnovan na bilo kakavom novom događaju. Ovim rešenjem samo je formalizovan otkaz ugovora o radu po ranijem rešenju, čija je zakonitost ispitana u sudskom postupku i za koje je odlukom suda po vanrednom pravnom leku utvrđeno da je zakonito.

Naime, tuženi je morao da postupi po pravnosnažnoj sudskoj odluci kojom je utvrđena nezakonitost rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca i nalogu suda da tužioca vrati na posao. Vraćanje tužioca na rad, dakle, posledica je pravnosnažno utvrđene nezakonitosti otkaza ugovora o radu u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu. Međutim, kako je takva odluka preinačena po vanrednom pravnom leku, a zahtevi za poništaj rešenja o otkazu od 22.05.2012. godine i vraćanje na rad odbijeni kao neosnovani, to je tuženi osporenim rešenjem od 18.12.2017. godine iznova postupio u skladu sa prvostepenom presudom, ali prema drugačijoj (preinačenoj) sadržini. Ponovno izricanje otkaza je deklaratornog karaktera, a ne konstitutivnog, budući da je promena radnopravnog statusa tužioca nastupila po rešenju od 22.05.2012. godine. Takođe, otkazni razlog, te činjenice i dokazi koji ga potvrđuju, sadržani su ranijim rešenjem o otkazu ugovora o radu.

Nisu od uticaja navodi revizije da tužilac pre donošenja rešenja od 22.05.2012. godine nije radio na poslovima ... (na koje radno mesto je reintegrisan), već na poslovima ... u službi za ... . Prvo, jer je pravo tužioca na vraćanje na rad u svakom slučaju prestalo (otpalo) nakon preinačavajuće odluke u postupku po reviziji, a drugo jer je radno mesto na kome je tužilac ranije radio ukinuto, pa je prilikom vraćanja na posao bio raspoređen na odgovarajuće radno mesto (prema stručnoj spremi i sposobnostima) u skladu sa aktom o sistematizaciji tuženog.

Ni ostalim revizijskim navodima nije dovedena u pitanje zakonitost i pravilnost pobijane odluke, budući da tužilac u sadržini revizije ponavlja navode koje je iznosio u žalbi, na koje je drugostepeni sud odgovorio jasnim i obrazloženim razlozima, a koje i revizijski sud prihvata.

Imajući u vidu da je prilikom presuđenja pravilno primenjeno materijalno pravo i to član 191. stav 1. Zakona o radu, to je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić