U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, po zaključenom ugovoru o radu od 30.06.2014. godine i obavljao je poslove ... u Pogonu za ... saobraćaj do 23.04.2015. godine, kada mu je rešenjem pomoćnika Generalnog direktora za saobraćaj tuženog broj 33/40 od 22.04.2015. godine prestao radni odnos otkazom ugovora o radu, zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline, propisanih opštim aktom i Ugovorom o radu.

Tužilac je 14.03.2015. godine oko 19,30 časova, radeći tog dana, iz zaustavljenog vozila ... u blizini parking placa Niš ekspresa u Prokuplju, iz boksa tog vozila preneo kanister goriva zapremine oko 20 litara u gepek svog putničkog vozila marke „... .“ Ove radnje su uočene od strane dvojice kontrolora, koji su tužiocu prišli i zatražili da otvori gepek automobila, što je on odbio da učini, pa je pozvana policija, tužiocu je tada privremeno oduzet kanister sa gorivom, a vozilo ... je odveženo u garažu tuženog gde je merenjem utvrđeno da postoji manjak goriva u rezervoaru od oko 20 litara. Nije sporno da je u oduzetom kanisteru bilo gorivo. Na osnovu izvedenih dokaza je utvrđeno da je kanister prenet iz službenog u privatno vozilo i da je tužilac odbio da postupi po nalogu kontrole da omogući uvid u sadržinu prenetog iz službenog u privatno vozilo. Tužilac nije dokazao tvrdnju da je gorivo bilo njegovo. Isticana tvrdnja tužioca da je gorivo kupljeno po priloženom fiskalnom računu, pokazala se netačnom. Pregledom video zapisa sa kamere benzinske pumpe utvrđeno da tužilac nije izvršio kupovinu goriva u vreme i na mestu na koje se odnosi priloženi račun, pri tom plaćen karticom. Protiv tužioca se vodi krivični postupak za krivično delo pronevere, vezano za opisani događaj od 14.03.2015. godine.

Rešenjem tuženog od 22.04.2015. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu, uz prethodno dostavljeno pisano upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, po kojem se tužilac izjasnio. Tužiocu je na teret stavljeno da je učinio povrede radnih obaveza i da nije poštovao radnu disciplinu. I to tako što je zatečen od strane kontrole da iz boksa označenog vozila tuženog prenosi kantu goriva u svoje putničko vozilo, u količini koja odgovara manjku goriva u rezervoaru službenog vozila, što predstavlja skrivljeno učinjenu povredu radne obeveze iz člana 6 odeljak II Kolektivnog ugovora, te da je držao i prevozio kantu sa gorivom u vozilu ..., suprotno Naredbi o zabrani prevoza zapaljivih materija od 02.09.2010. godine, a time što je držao gorivo na nedozvoljenom mestu van rezervoara, izvršio povredu radne obaveze iz člana 6 odeljak I stav 3. Kolektivnog ugovora, kao i da je onemogućio kontrolorima da izvrše kontrolu i utvrde sadržaj kante prenete iz boksa vozila tuženog u gepek svog automobila, učinio povredu utvrđenu članom 6. tačka 16. istog opšteg akta, a s pozivom na član 7. Kolektivnog ugovora ponašanje tužioca je okarakterisano napoštovanjem radne discipline takvim da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Primenom otkaznih razloga predviđenih Zakonom o radu (''Službeni glasnik RS'' 24/05...75/14) u članu 179. stav 2. tačka 5. i stav 3. tačka 8., zbog skrivljeno učinjenih povreda radnih obaveza i nepoštovanja radne discipline, utvrđenih Kolektivnim ugovorom o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih kod tuženog u članu 6. i 7. i Ugovorom o radu u članu 19. tač. 1., 4.,5. i 16., poslodavac je doneo rešenje kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, kao i akcesorni zahtev za vraćanje tužioca na rad. Nižestepeni sudovi su odlučili pravilnom primenom materijalnog prava. Pobijana presuda drugostepenog suda, kao i prvostepenog, sadrži činjenično i pravno utemeljenu ocenu o zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu, donetog u zakonito sprovedenom postupku i zasnovanog na zakonom propisanom osnovu za prestanak radnog odnosa. Skrivljena povreda radne obaveze predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu, prema članu 179. stav 2. Zakona o radu. U konkretnom slučaju, tužilac je na radu kod tuženog 14.03.2015. godine godine učinio višestruke povrede radnih obaveza, koje su izričito propisane Kolektivnim ugovorom kao opštim aktom i ugovorom o radu, što je utvrđeno od strane tuženog i potvrđeno dokazima koji su izvedeni u sudskom postupku.

Tužilac je u postupku izneo neistinitu tvrdnju o kupovini goriva po prikazanom fiskalnom računu. U reviziji iznosi navode da nije utvrđeno da je gorivo pripadalo tuženom, da o tome dokaz nije dostavljen od strane tuženog, da nije ni utvrđen manjak goriva, te ni da li je tužilac vozio autobus ... i da li je njemu bio dostupan rezervoar. Utvrđenje o bitnim činjenicama zasnovano je na dokazima, a dokazano je da je tužilac zatečen da zaustavlja vozilo tuženog u blizini službenog parkinga, da iz zaustavljenog vozila prebacuje kanister benzina u svoje vozilo i otkriven u tome odbija da sadržinu prenetog stavi na uvid kontrolorima, da je kontrola omogućena intervencijom policije i da je dovela do utvrđenja o manjku goriva u rezervoaru u količini koja odgovara onoj iz kanistra, a izvan sumnje pripadajućoj tuženom iz čijeg vozila je uzeta. Nije osnovan ni navod revizije da su povrede kontradiktorne.

Imajući u vidu činjenice utvrđene putem dokaza o okolnostima prenošenja kanistera sa benzinom iz boksa službenog vozila u privatno vozilo i tužiočevog ponašanja kada je shvatio da je otkriven u toj nedozvoljenoj radnji, odbijanjem da kontrolorima stavi na uvid prenetu stvar, jasno je da se u radnjama tužioca stiču obeležja tri skrivljeno učinjene povrede radne obaveze, počev od držanja goriva u boksu vozila (u kanisteru) na nedozvoljenom mestu izvan rezervoara, zatim prenošenja u pokušaju protivpravnog prisvajanja goriva, i treće povrede u vidu odbijanja da omogući sprovođenje kontrole po usmenom nalogu kontrolora. Tužilac je odgovoran za izvršenje navedenih povreda, u sticaju sankcionisanih otkazom ugovora o radu. Imperativne norme Zakona o radu obavezuju zaposlene da poštuju uslove i pravila rada kod poslodavca. Kršenje propisanih pravila povlači odgovornost. Kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu predviđeni su slučajevi povreda radnih obaveza i radne discipline zbog kojih poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu. Tuženi je postupio po svojim ovlašćenjima. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, tužilac je pismeno upozoren o postojanju razloga za donošenje navedenog rešenja, u smislu člana 180. stav 1. Zakona o radu, čime mu je omogućeno pravo na odbranu. Rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je u zakonom propisanom postupku i formi.

Prema svemu navedenom, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava kod ocene o zakonitosti pobijanog rešenja. S obzirom da je zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja odbijen, nisu ispunjeni uslovi za vraćanje tužioca na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Tužilac revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, što prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP, ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog.

Na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić