Tužilja je dostavila odgovor na reviziju tuženog.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom tuženog se ne ukazuje na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na radnom mestu ..., pa joj je pobijanim rešenjem tuženog br. .../... od 06.05.2016. godine, prestao radni odnos otkazom ugovorom o radu, zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline, na osnovu odredbe člana 179. stav 2. tačke 1. i 5. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu, u vezi člana 6. stav 1. i 2. i člana 7. stav 1. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih kod tuženog. Tužilja je 18.04.2016. godine, za vreme rada u centralnoj ... na ... u 8,46 časova zaposlenom VV dala faširanu šniclu u samoj kuhinji, a da prethodno obrok nije upisala u internu knjigu sa tačnim brojem porcija i isti nije predala na liniju servisiranja, pa je tako postupila suprotno tehnološkom postupku proizvodnog ugostiteljstva – Sektora trgovine i ugostiteljstva. Tužilja nije sporila da je kolegi dala šniclu pravdajući svoj postupak time da je on bio lošeg zdravstvenog stanja, nije imao vremena za pauzu jer je radio kao dostavljač, a ona nije bila svesna da takvom svojom radnjom vrši povredu radne obaveze zbog koje joj može da prestane radni odnos. Spornom prilikom, kontrolori su, prilikom kontrole kuhinje, zatekli dostavljača robe VV kako jede sendvič, a kada mu je zatražen račun, on je ćutao. U vreme kada je tužilja kolegi VV dala faširanu šniclu, taj obrok nije mogla da upiše u internu knjigu, jer je, po tehnološkom postupku to mogla da učini posle 09,30 časova, što je ona naknadano i učinila, pa je taj obrok kasnije ''prošao'' kroz knjige i plaćen je tuženom, na koji način tuženi nije pretrpeo nikakvu štetu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje usvojili, tako što su poništili, kao nezakonito, rešenje tuženog kojim je tužilji otkazan ugovor o radu i tuženog obavezali da tužilju vrati na rad, primenom odredbe člana 179. stav 2. tačke 1. i 5. Zakona o radu, nalazeći da razlozi zbog kojih je tužilja postupila suprotno tehnološkom postupku proizvodnog ugostiteljstva, koji joj je bio poznat, ukazuju na to da je ona konkretnom prilikom bila u stvarnoj zabludi zbog koje je smatrala da okolnosti koje su u konkretnom slučaju stvarno postojale na strani VV su bile takve da je usled njih radnja davanja faširane šnicle, bez poštovanja ustanovljenih procedura, bila dopuštena, te da se zbog toga osnovano može da zaključi da tužilja nije bila svesna da takvom svojom radnjom vrši povredu radne obaveze da bi se takvo njeno postupanje moglo osnovano smatrati razlogom za otkaz ugovora o radu, pa je ocena nižestepenih sudova da ne postoji povreda radne obaveze, odnosno takvo ponašanje zaposlenog koje mu onemogućava da nastavi rad kod tuženog.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 2. tačke 1. i 8. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava svoje radne obaveze i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Dakle, da bi otkaz ugovora o radu bio zakonit potrebno je da kumulativno budu ispunjena dva uslova i to: da je zaposleni izvršio povredu radne obaveze koja je utvrđena opštim aktom ili ugovorom o radu i da postoji njegova krivica. Pri tom, nije dovoljno samo postojanje obične krivice, već je nužno da se radi o nameri ili krajnjoj nepažnji. Poštovanje radne discipline podrazumeva obavezu zaposlenog da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi i da poštuje organizaciju rada kod poslodavca, a za nastupanje posledica nepoštovanja radne discipline potrebna je svest zaposlenog o nedisciplini.

U konkretnom slučaju, tužilja je faširanu šniclu dala dostavljaču, svom kolegi VV, u 08,44 časova jer je znala da je gladan i da se zbog toga oseća loše, a da će on taj obrok naknadno da plati u vreme kada se steknu mogućnosti da se sporni obrok upiše u internu knjigu, pošto, po tehnološkom postupku, to može da se učini posle 09,30 časova, što je ona i učinila, a obrok je plaćen. Pošto tužiljin postupak nije posledica niti namere niti grube nepažnje u smislu nepoštovanja radne discipline, već je posledica stvarne zablude o okolnostima koje preduzimanje te radnje čine dopuštenim, sledi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova, da je pobijano rešenje nezakonito. Pravna posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa je obaveza tuženog da tužilju vrati na rad, u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Navodima revizije tuženog da tužilja nije predložila ni jedan dokaz o tome da je zdravstveno stanje kolege bio ključni razlog za nepostupanje po opisu poslova, pobija se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije dozvoljeno jer revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, na osnovu odredbe člana 407.stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog zakona, što ovde nije slučaj. Tuženi u reviziji ukazuje na selektivnu ocenu izvedenih dokaza, što takođe nije od uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da je ocena dokaza u nadležnosti suda, koji u smislu odredbe člana 8. Zakona o parničnom postupku, odlučuje po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka, koje će činjenice da uzme kao dokazane.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona parničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić