U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Jovčić, advokat iz ..., protiv tužene Trgovinske radnje „BB“ BB1 PR ..., čiji je punomoćnik Ivica Kostić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa i utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 361/2019 od 01.03.2019. godine, u sednici veća održanoj 28.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 361/2019 od 01.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 455/18 od 16.11.2018. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tužene doneto 19.04.2018. godine, u prvom stavu izreke, kojim je utvrđeno da tužilja nema pravo na godišnji odmor za 2017. godinu. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da se poništi rešenje tužene od 19.04.2018. godine, u stavu drugom izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilja bila u radnom odnosu kod tužene na određeno vreme od 01.12.2014. godine, za period počev od 23.04.2018. godine do 07.05.2018. godine. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 361/2019 od 01.03.2019. godine, odbijene su žalbe tužilje i tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P1 455/18 od 16.11.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene zasnovala radni odnos na određeno vreme na poslovima prodavca u maloprodajnom objektu po Ugovoru o radu počev od 01.12.2014. godine, pa do 30.06.2015. godine, kada joj je Aneksom ugovora o radu od 01.07.2015. godine radni odnos produžen do 31.12.2015. godine. U periodu od 23.09.2015. godine tužilja se nalazila na trudničkom odsustvu sve do 22.01.2016. godine, a od tog datuma, koristila je porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od 2 godine, sve do 22.01.2018. godine. Nakon toga, po zahtevu tužilje, a na osnovu ocene lekarske komisije, tuženi poslodavac je doneo rešenje 25.01.2018. godine i rešenje 22.02.2018. godine, kojima se tužilji odobrava odsustvo sa rada radi posebne nege deteta i koje je trajalo zaključno sa 22.04.2018. godine. Dan kasnije, tužilja se obratila lekaru i dostavila tuženom poslodavcu lekarsku potvrdu Zdravstvenog centra Vranje o privremenoj sprečenosti za rad zbog nege deteta od 23.04.2018. godine, koja se izdaje za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju. Međutim, tužena je dana 19.04.2018. godine donela sporno rešenje, kojim je utvrđeno da je tužilja koristila porodiljsko odsustvo i odsustvo radi posebne nege deteta u 2016. i 2017. godini i da nema pravo na godišnji odmor za 2017. godinu (stav 1. dispozitiva), te da joj prestaje radni odnos danom završetka odsustva sa rada radi posebne nege deteta dana 22.04.2018. godine (stav 2. dispozitiva).

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa, te da se utvrdi da je tužilja u periodu od 23.04.2018. godine do 07.05.2018. godine imala status zaposlene na određeno vreme kod tužene. Svoju odluku Apelacioni sud je obrazložio potpunim i valjanim razlozima koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud, pa navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Odredbe člana 187. Zakona o radu odnose se na zaposlene koji uživaju posebnu zaštitu na radu i koji uživaju, pored posebne socijalne zaštite, i zaštitu od otkaza ugovora o radu. Prema navedenim odredbama zakona, za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, tako da se rad zasnovan na određeno kod poslodavca nastavlja ex lege sve do prestanka prava na korišćenje odsustva. Prema članu 175. stav 1. istog Zakona, propisano je da radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan.

U konkretnom slučaju, utvrđeno je da je tužilja kod tužene bila u radnom odnosu na određeno vreme po ugovoru o radu sa pratećim aneksom počev od 01.12.2014. godine do 31.12.2015. godine, kao i da je takav status zadržala i nadalje za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne deteta zaključno sa 22.04.2018. godine, kada je doneto osporeno rešenje.

Imajući u vidu da je tužilja kod tužene bila u radnom odnosu na određeno vreme, koji joj je po sili zakona produžen merama posebne zaštite od otkaza ugovora o radu, s obzirom da je stekla status lica pod posebnom zaštitom na radu, u smislu člana 187. Zakona o radu, kao i da su pravo na odsustvo i mera posebne zaštite od otkaza trajali sve do 22.04.2018. godine, kada joj je pravo na odsustvo radi posebne nege deteta prestalo, pravilna je ocena nižestepenih sudova da je, po prestanku tog prava, tuženi poslodavac doneo zakonito rešenje, kojim se utvrđuje prestanak radnog odnosa tužilji po sili zakona sa 22.04.2018. godine - istekom roka za koji je zasnovan, a na osnovu člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, zbog čega je pravilno odbijen tužbeni zahtev za njegov poništaj.

Nije od uticaja na donošenje drugačije odluke što je, po prestanku mera posebne zaštite na radu i u narednom periodu od 23.04.2018. godine do 07.05.2018. godine, tužilja bila privremeno sprečena za rad radi nege deteta, s obzirom da u tom periodu, a imajući u vidu sadržinu potvrde izdate od strane Zdravstvenog centra Vranje od 23.04.2018. godine, nije imala status lica iz čl. 94. i 94a Zakona o radu, koja uživaju posebnu zaštitu na radu, pa takva situacija nije obavezivala tuženog poslodavca da tužilji omogući nastavak radnog odnosa do isteka poslednjeg dana privremene sprečenosti za rad, zbog čega je za navedeni period pravilno odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje postojanja radnog odnosa.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić