U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Basarić, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog komunalnog preduzeća za prevoz putnika „Autotransport Pančevo“ sa sedištem u Pančevu, čiji je punomoćnik Biljana Bjeletić, advokat iz ..., radi poništaja odluke, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1967/14 od 13.05.2016. godine, u sednici održanoj 01.03.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1967/14 od 13.05.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 66/2013 od 04.04.2014. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je poništeno rešenje tuženog br. … od 10.01.2013. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti br. … od 24.02.2009. godine sa aneksom ugovora br. … od 12.11.2011. godine i naloženo tuženom da tužilju vrati na rad u skladu sa njenom stručnom spremom i radnim sposobnostima. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu u kojem je tražila da se obaveže tuženi da je vrati na radno mesto ... Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 177.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1967/14 od 13.05.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda u stavu I izreke, u delu u kom je usvojen tužbeni zahtev tužilje i poništeno rešenje tuženog br. … od 10.01.2013. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti br. … od 24.02.2009. godine sa aneksom ugovora br. … od 12.11.2011. godine i tuženi obavezan da tužilju vrati na rad, kao i u stavu III izreke. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u stavu I izreke u delu u kom je obavezan tuženi da tužilju rasporedi u skladu sa njenom stručnom spremom i radnim sposobnostima i u ovom delu je odbačena tužba tužilje. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ...) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz stava 1. ovog člana, jer je sud savesnom i brižljivom ocenom svih izvedenih dokaza doneo zakonitu i pravilnu odluku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, kao ... sa VII stepenom stručne spreme. Ugovorom o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 24.02.2009. godine, zaključenim među parničnim strankama, određeno je da tužilja zasniva radni odnos sa punim radnim vremenom i utvrđene su povrede radnih obaveza zbog kojih poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Aneksom ugovora o radu od 12.11.2011. godine tužilji je povereno obavljanje poslova ... Osporenim rešnjem tuženog od 10.01.2013. godine tužilji je na osnovu člana 179. tač. 2. i 3. Zakona o radu otkazan ugovor o radu (sa aneksom) i prestao joj je radni odnos zbog toga što je svojom krivicom učinila povrede radne obaveze iz člana 21. tač. 65. i 23, kao i člana 22. tač. 6. navedenog ugovora. U obrazloženju rešenja navedeno je da tužilja 25.12.2012. godine, u toku trajanja radnog vremena (u periodu od 14,02 do 14,20 časova), nije bila dostupna na službenom mobilnom telefonu što je bila dužna, a neodazivanje tužilje imalo je za posledicu da je na sednicu Gradskog veća Grada Pančeva na kojoj je trebalo da se prezentira plan i program poslovanja tuženog za 2013. godinu otišla druga zaposlena, zbog čega je 27.12.2012. godine u lokalnom listu „BB“ objavljen tekst pod naslovom „...“, a potom su 26.12.2012. godine oko 12,00 časova među ličnim stvarima tužilje pronađena dva primerka anonimnog pisma naslovljena „Gradskom većniku zaduženom za ATP“ uznemiravajuće sadržine. Donošenju osporenog rešenja prethodilo je pismeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se zaposlena izjasnila u ostavljenom roku. Upozorenje je dostavljeno i sindikatu „Nezavisnost JKP ATP“. Takođe je utvrđeno da je 25.12.2012. godine tužilja prilikom obavljanja svojih redovnih radnih zadaatka bila na sastanku Saveta za budžet i finansije, koji se održavao u zgradi Opštine Pančevo i koji je trajao do 14.00 časova, da se nakon sastanka pešice vratila u sedište preduzeća pre 14,30 časova, da zbog saobraćajne buke u prometnoj ulici kojom se vraćala na posao nije čula zvono službenog telefona koji joj je bio u tašni, da je videla propuštene pozive sekretarice direktora, da do povratka u sedište poslodavca nije znala za zakazivanje sednice Gradskog veća Grada Pančeva, da je o vremenu održavanja sednice obavešten ditektor tuženog tek oko 14,00 časova tog dana, da je po saznanju za propuštene pozive i razlog poziva pitala direktora da kolima ode na sednicu, te da joj je rečeno da to više nije potrebno, jer je za to određen drugi zaposleni. Sledećeg dana sekretarica direktora je u kopir aparatu našla anonimno pismo u kojem su navedene činjenice o necelishodnom trošenju sredstava tuženog javnog preduzeća, kršenju zabrane zapošljavanja u javnom preduzeću i s tim u vezi nepravilnom radu v.d. direktora i beneficijama koje ostvaruje, povodom čije sadržine je v.d. direktor tuženog pozvao rukovodioce Sektora tuženog, upoznao ih sa sadržajem pisma i od njih tražio izjašnjenje o tome. Tužilja je negirala da su joj naznačene činjenice bile poznate, a pretresom ličnih stvari tužilje izvršenog po nalogu v.d. direktora tuženog u tašni tužilje pronađena su dva primerka naznačenog pisma. Utvrđeno je da tužilja nije sastavila pismo na svom računaru, niti je ono dobijeno i distribuirano preko računara kojim je tužilja bila zadužena.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, dajući za svoje odluke dovoljne i jasne razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Članom 179. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 2.) i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 3.).

Prema članu 21. tačka 65. ugovora o radu, povredu radne obaveze zbog koje se zaposlenom može otkazati ugovor o radu predstavlja nepridržavnje odredaba zakona, statuta i opšteg akta preduzeća, a prema članu 5. stav 2. Pravilnika o korišćenju službenih mobilnih telefona od 26.11.2012. godine postoji obaveza korisnika službenog mobilnog telefona preduzeća da bude dostupan na mobilni telefon u svako doba, čak i za vreme korišćenja odsustva sa rada zbog korišćenja godišnjeg odmora i bolovanja. Pošto je utvrđeno da se tužilja 25.12.2012. godine nije odazvala pozivu upućenom od strane sekretarice direktora tuženog u vremenskom periodu od 14,02 časova - 14,20 časova, jer zbog saobraćajne buke u prometnoj ulici kojom se vraćala sa sastanka održanog u zgradi opštine pešice nije čula zvuk telefona koji je bio u tašni, a po dolasku u sedište preduzeća odmah se javila direktoru tuženog i ponudila da pođe kolima na sastanak Gradskog veća za čije zakazivanje prethodno nije znala, pravilan je zaključak sudova da ponašanje tužilje ne odstupa od pažnje uobičajenog prosečnog zaposlenog kome je dat službeni mobilni telefon, te da suprotno navodima revizije, nema krivice tužilje kao subjektivnog odnosa zaposlenog prema učinjenoj radnji kao osnova po kom poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

Prema članu 21. tačka 23. ugovora o radu zaključenim među parničnim strankama, povredu radne obaveze zbog koje zaposlenom može da se otkaže ugovor o radu čini davanje netačnih podataka, ako je to bilo od bitnog uticaja na donošenje odluke, a prema članu 22. tačka 6. istog ugovora, zaposlenom može da se otkaže ugovor o radu i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca i to - namerno stvaranje nezadovoljstva, odnosno uzenemirenje među zaposlenima i poslovnim partnerima, širenjem netačnih i neopravdanih informacija o poslovanju preduzeća kao i zaposlenim licima. U konkretnom slučaju, prilikom pretresa ličnih stvari tužilje od strane neovlašćenih lica, a po nalogu v.d. direktora tuženog, u tužiljinoj tašni su pronađena dva primerka anonimnog pisma kojim se iskazuje nezadovoljstvo radom i ponašanjem v.d. direktora tuženog, međutim, utvrđeno je da naznačeno pismo nije sastavljeno na računaru kojim je tužilja bila zadužena, niti je primljeno i distribuirano preko tog računara, a za njegovo postojanje poslodavac je saznao tako što je sekretarica v.d. direktora u kopir mašini našla primerak pisma. Davanje netačnih podataka čini povredu radne obaveze za koju poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako su oni od bitnog uticaja za donošenje odluke o radnopravnom statusu nekog zaposlenog ili o donošenju odluke iz delatnosti poslodavca. Kada davanje netačnih podataka nije od uticaja na donošenje takve odluke, ne postoji ni povreda radne obaveze za koju se zaposlenom može otkazati ugovor o radu. Kako je tužilja pre izvršenog pretresa negirala da je upoznata sa sadržinom naznačenog pisma, samo posedovanje pisma nije dokaz da je zaposlena širila informaciju o poslovanju preduzeća i zaposlenim licima u njemu, pa je pravilan zaključak sudova da nije učinila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret, a zbog koje može da joj se otkaže ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline.

Pravilna je i odluka o vraćanju tužilje na rad jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 191. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić