Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavila tužilja zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i našao da je revizija tužilje neosnovana

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene neke od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se ukazuje u reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tužene po osnovu ugovora o radu na određeno vreme broj ... od 28.02.2005. godine, na poslovima ... Centra RPK ... . Dana 29.05.2012. godine tužena je donela Pravilnik o sisitematizaciji poslova radnih mesta u RPK ..., kojim je smanjen broj izvršilaca u organizacionim jedinicama, a u okviru Stručne službe Centra ukinuta radna mesta ... i višeg stručnog saradnika. Na osnovu navedenog Pravilnika doneta je Odluka o utvrđivanju tehnoloških i organizacionih promena u RPK ... od 07.06.2012. godine, kojom je između ostalog utvrđeno da je prestala potreba za radom dva radnika u Stručnoj službi Centar od kojih je jedan tužilja. U skladu sa navedenom Odlukom doneto je rešenje od 29.06.2012. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, zbog prestanka potrebe za njenim radom, a usled organizacionih promena u procesu rada. Prvostepeni sud je na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja poništio osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužilje, kao nezakonito, jer je tužena bila u obavezi da prilikom određivanja zaposlenih za čijim će radom prestati potreba primeni kriterijume i odluči koji zaposleni predstavljaju višak. Takođe, prema stavu prvostepenog suda, kako su poslove koje je tužilja obavljala nastavili da obavljaju drugi zaposleni, proizlazi da nije došlo do smanjenog obima posla kako tvrdi tužena, a iz kojih razloga je tužilji prestao radni odnos.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tužene zaključio da je prvostepeni sud na osnovu pravilno utvrđenog činjeničnog stanja pogrešno primenio materijalno pravo zbog čega je usvojio žalbu tužene, a tužbeni zahtev tužilje odbio kao neosnovan. Naime, imajući u vidu da je tužena 29.05.2012. godine donela novi Pravilnik o sisitematizaciji poslova i radnih zadataka, kojim više nije predviđeno radno mesto stručnog saradnika Centra, na kojem je tužilja bila jedini izvršilac, to prema stavu drugostepenog suda nije ni postojala obaveza tužene da primeni kriterijume radi utvrđenja ko će od zaposlenih biti proglašen tehnološkim viškom. Kako radno mesto tužilje više ne postoji to je bio dovoljan razlog za utvrđenje da se zaposleni koji radi na tom radnom mestu proglasi tehnološkim viškom.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijana presuda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

U postupku ocene zakonitosti odluke poslodavca o prestanku radnog odnosa zaposlenog, sud ceni da li je poslodavac sproveo zakonom propisani postupak i pri tom poštovao sva prava za zaštitu zaposlenog kome prestaje radni odnos po ovom osnovu. U konkretnom slučaju, rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je u zakonito sprovedenom postupku utvrđivanja viška zaposlenih, nakon što je tuženi doneo pravilnik kojim nije predviđeno postojanje radnog mesta stručni saradnik u Centru, i odluku o utvrđivanju tehnološkog viška. Tužena nije imala upražnjeno radno mesto na koje je mogla da rasporedi tužilju, niti je ona u toku postupka na postojanje takvog radnog mesta ukazala. Pravilno je drugostepeni sud zaključio da u situaciji kada je radno mesto tužilje ukinuto nije bilo potrebe ni za primenom kriterijuma, jer je tužilja bila jedini izvršilac na tom radnom mestu. Primena kriterijuma je nužna i obavezna u situaciji kada dolazi do smanjenja broja izvršilaca na radnom mestu kojima je posao obavljalo više zaposlenih, pa poslodavac primenom istih utvrđuje ko će od zaposlenih biti proglašen tehnološkim viškom. Činjenica da poslove koje je obavljala tužilja sada obavljaju drugi zaposleni, ukazuje da je izvršena reorganizacija rada kod tuženog koja ne utiče na zakonitost rešenja o otkazu, već upravo suprotno, ukazuje da je kod tužene stvarno došlo do promene u organizaciji poslovanja. Sud se ne može upuštati ni u celishodnost pravilnika o sisitematizaciji i razloge zbog kojih je neko radno mesto kod poslodavca ukinuto, odnosno ne može se upuštati u opravdanost odluke o ukidanju radnog mesta tužilje.

Kod prethodno izloženog, neosnovani su revizijski navodi kojima se ističe da je poslodavac bio u obavezi da primeni odredbe člana 154.-157. Zakona o radu, u smislu člana 80. Kolektivnog ugovora tužene. Primena navedenih normi bila bi opravdana i obavezna samo u situaciji da je došlo do smanjenja broja izvršilaca na navedenom radnom mestu tužilje, a što ovde nije slučaj.

S obzirom da je aktom o sistematizaciji radno mesto tužilje ukinuto, pravilno je drugostepeni sud našao da nije postojala ni potreba za primenom kriterijuma, te da je odluka o otkazu je zakonita.

Ostalim navodima revizije ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti revizijski razlog, pa je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP i odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odbijeni su zahtevi i tužilje i tužene za naknadu revizijskih troškova imajući u vidu da tužilja nije uspela u postupku po reviziji, a da odgovor na reviziju ne predstavlja nužan trošak, pa je primenom odredbe člana 165. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić