.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2076/2022
17.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Katarine Manojlović Andrić i Jelene Ivanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Aleksandar Popara, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Momčilo Živojinović“ iz Mladenovca, koju zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda – Odeljenje u Mladenovcu, radi naknade troškova prevoza, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 311/22 od 04.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 17.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 311/22 od 04.03.2022. godine.
ODBACUJE SE kao kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 311/22 od 04.03.2022. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu P1 50/20 od 16.11.2021. godine, prvim stavom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da na ime neisplaćene naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada za period od decembra 2017. godine zaključno sa novembrom 2020. godine tužilji isplati iznos od 118.180,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pojedinačnih mesečnih iznosa do isplate. Drugim stavom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tuženu da na ime potraživanja neisplaćene naknade torškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada za novembar 2018. godine tužilji isplati iznos od još 355,00 dinara, za maj 2019. godine iznos još 955,00 dinara, kao i iznose zakonske zatezne kamate na pojedinačna potraživanja počevši od 5. u mesecu do 6. u mesecu za prethodni mesec. Trećim stavom izreke obavezana je tužena da na ime troškova parničnog postupka tužilji isplati iznos od 98.616,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 311/22 od 04.03.2022. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Mladenovcu P1 50/20 od 16.11.2021. godine u prvom i trećem stavu izreke. Drugim stavom izreke odbačena je žalba tužene izjavljena protiv drugog stava izreke presude Osnovnog suda u Mladenovcu P1 50/20 od 16.11.2021. godine. Trećim stavom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse o istoj odluči shodno članu 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Odlučujući o dozvoljenosti revizije shodno članu 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti potreba za novim tumačenjem prava, imajući u vidu da se pitanje naknade troškova prevoza zaposlenih rešava u svakom konkretnom slučaju i u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda donetim na sednici Građanskog odeljenja održanoj dana 05.04.2016. godine. Ukazivanje tužene na postojanje drugačijih odluka ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tuženim zahtevom kakav je u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije shodno članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. istog zakona, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada podneta je dana 14.12.2020. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu svega izloženog, shodno članu 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
U skladu sa odlukama sadržanim u prvom i drugom stavu izreke ovog rešenja, primenom člana 165. stav 1. ZPP kao neosnovan je odbijen zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.
Predsednik veća-sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
