Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2077/2022
30.06.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Jelene Ivanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Popara, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Momčilo Živojinović“ iz Mladenovca, koju zastupa Gradsko pravobranilaštvo grada Beograda u Beogradu, radi naknade troškova prevoza, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 310/22 od 04.03.2022. godine, u sednici veća održanoj 30.06.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 310/22 od 04.03.2022. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 310/22 od 04.03.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu P1 48/20 od 17.12.2021. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji isplati na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, u periodu od 11.12.2017. godine zaključno sa novembrom mesecom 2020. godine, ukupan iznos od 135.452,32 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.2021. godine pa do isplate. Istom presudom obavezana je tužena da tužilji po osnovu troškova parničnog postupka isplati iznos od 107.518,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 310/22 od 04.03.2022. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda a odbijen je i zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava s predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Polazeći od razloga zbog kojih je tužena izjavila reviziju, Vrhovni kasacioni sud je najpre razmotrio da li reviziju treba izuzetno dozvoliti u smislu odredaba člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti pitanja u interesu ravnopravnosti građana, nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, ni novim tumačenjem prava, uzimajući u obzir vrstu spora, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilji zbog neisplate troškova prevoza radi dolaska na rad i odlaska sa rada. Odluka o tužbenom zahtevu u skladu je sa pravnim stavom Vrhovnog kasacinog suda, donetim na sednici Građanskog odeljenja od 05.04.2016.godine, po kome, ako poslodavac nije utvrdio opštim aktom uslove i kriterijume za prevoz zaposlenih od mesta stanovanja do posla, pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla imaju svi zaposleni, izuzev ako bi po razumnoj oceni takav zahtev bio očigledno neosnovan, s tim da prethodno obraćanje poslodavcu za ostvarivanje prava na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla nije uslov za pokretanje sudskog postupka. Ukazivanje tužene na postojanje drugačijih odluka ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.