.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2079/2022
26.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., pravnog sledbenika iza sada pok. GG, DD iz ... i ĐĐ iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragan Blagojević, advokat iz ..., protiv tuženih Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije sa sedištem u Beogradu, pravnog sledbenika Agencije za privatizaciju i Republike Srbije, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3682/21 od 07.10.2021. godine, u sednici održanoj 26.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3682/21 od 07.10.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3682/21 od 07.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 778/19 od 09.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti tog suda. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije, kao solidarno odgovorna sa Kompanijama „International CG“ DP Beograd u stečaju i „Genralexport“ DP Beograd u stečaju da tužiocima isplati iznose bliže navedene u ovom stavu izreka, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilaca u delu u kome su tražili da se obaveže tužena Republika Srbija da solidarno sa tuženom Agencijom za vođenje sporova u postupku privatizacije tužiocima isplati iznose iz stava drugog izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije da tužiocima na ime troškova postupka plati 870.734,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je višak tužbenog zahteva preko dosuđene zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove postupka pa do tražene zakonske zatezne kamate počev od dana presuđenja do izvršnosti presude. Stavom šestim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj Republici Srbiji na ime troškova postupka plate 106.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3682/21 od 07.10.2021. godine, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke, a žalba tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije odbijena, kao neosnovana.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, shodno članu 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije, kao o izuzetno dozvoljenoj.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u ovom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava, imajući u vidu stav izražen u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1341/16 od 31.01.2018. godine, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
U sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, kao u drugim imovinskopravnim sporovima – prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 14.05.2019. godine, od strane više tužilaca, koji se nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP, u kojoj situaciji se vrednost predmeta spora merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije, saglasno članu 403. stav 3. ZPP, određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog tužioca zasebno. Vrednost pobijanog dela drugostepene presude, kao najveći pojedinačno usvojeni zahtev jednog od tužilaca je 4.600 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtevi odnose na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
