.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2084/2021
23.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Miloš Vlahović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija – Kazneno popravni zavod u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi isplate naknade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3069/18 od 13.03.2019. godine, u sednici održanoj 23.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
USVAJA SE revizija tužioca i UKIDA presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3069/18 od 13.03.2019. godine, u stavovima drugom, trećem i šestom izreke i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje u tom delu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2740/14 od 05.04.2018. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P1 2740/14 od 07.05.2019. godine, stavom prvim izreke dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe iz podneska tužioca od 02.06.2017. godine. Stavom drugim izreke utvrđeno je da je tužba tužioca povučena u delu tražene naknade na ime troškova veštačenja i advokatskih usluga u iznosu od 12.000,00 dinara. Stavom trećim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 49.235,03 dinara u iznosu od 355,44 dinara. Stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražena isplata zakonske zatezne kamate na iznos od 49.235,03 dinara u iznosu od 14.578,78 dinara, kao neosnovan. Stavom petim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tužena je obavezana da tužiocu na ime naknade za prekovremeni rad isplati pojedinačno označene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom šestim izreke tužena je obavezana da u ime i za račun tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period i na iznose iz stava petog izreke prvostepene presude. Stavom sedmim izreke tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove prevoza za dolazak i odlazak sa rada u novčanim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže označeno u tom stavu izreke. Stavom osmim izreke tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 168.660,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.04.2018. godine, kao dana presuđenja do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3069/18 od 13.03.2019. godine, stavm prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima trećem, petom i šestom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu sedmom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio naknadu troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada u iznosima bliže označenim u stavu sedmom izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate. Stavom trećim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava osmog izreke prvostepene presude, tako što je tužena obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 75.534,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.04.2018. godine do isplate, dok je preko dosuđenog iznosa odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka pred prvostepenim sudom. Stavom četvrtim izreke odbačena je kao nedozvoljena žalba tužioca u stavu prvom izreke prvostepene presude. Stavom petim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi. Stavom šestim izreke tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u odnosu na stav drugi, treći i šesti izreke tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 55/14), ispitao je pobijanu presudu na osnovu člana 408. tog zakona i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po slubženoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je 20.12.2011. godine primljen u radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog na poslove ... zavoda u Službi za obezbeđenje Kazneno popravnog zavoda u Beogradu, koje je razvrstano u zvanje ... U periodu od februara 2013. godine zaključno sa decembrom 2014. godine tuženi nije isplatio tužiocu naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini mesečne pretplatne karte u međugradskom saobraćaju. Veštačenjem je utvrđeno da je tužiocu u navedenom periodu (februar 2013. – decembar 2014. godine) isplaćena naknada troškova prevoza u visini cene mesečne karte za gradski saobraćaj u Beogradu (Bus plus), dok bi drugi troškovi prevoza u tom periodu u visini naknade troškova za usluge međugradskog saobraćaja između mesta prebivalištva i mesta rada tužioca iznosili 863.286,42 dinara (pojedinačni iznosi dati su u koloni šest tabele 6. tačka 11. nalaza veštaka).
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev primenom člana 37. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i odredaba Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika, tako što je obavezao tuženu da tužiocu isplati naknadu na ime troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada u spornom periodu u visini utvrđenoj nalazom i mišljenjem sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke.
Drugostepeni sud je zauzeo suprotno stanovište o pravu tužioca na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, nalazeći da u situaciji kada tužilac nije dokazao da se pismenim putem obraćao nadležnom funkcioneru zahtevom za isplatu predmetnih troškova, niti je zbog „ćutanja administracije“ pokrenuo upravni spor on ne može sa uspehom tražiti isplatu po tom osnovu. Pravo na naknadu ovih troškova spada u druga primanja za čije ostvarivanje je nužno poštovati postupak propisan pravilima iz članova 140. do 143. Zakona o državnim službenicima, što je tužilac propustio da učini, pa u parnici ne može sa uspehom ostvariti pravo na naknadu štete jer ne postoji osnov odgovornosti tužene u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima. Zato je prvostepena presuda u tom delu preinačena i tužbeni zahtev za naknadu ovih troškova odbijen kao neosnovan.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je stanovište drugostepenog suda zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Prema članu 13. Zakona o državnim službenicima ("Službeni glasnik RS", br. 79/05 ... 99/14) državni službenik ima pravo na platu, naknadu i druga primanja prema zakonu kojim se uređuju plate u državnim organima.
Po članu 37. stav 1. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ broj 62/06 ... 99/14) državni službenik ima pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada za vreme koje je proveo na službenom putu u zemlji i inostranstvu, za smeštaj i ishranu dok radi i boravi na terenu i na naknadu troškova koji su izazvani privremenim ili trajnim premeštajem u drugo mesto rada, dok je stavom 2. propisano da se uslovi za naknadu troškova, njihova visina i način na koji se ostvaruju, propisuju uredbom Vlade. Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ broj 98/07) u članu 2. stav 1. tačka 1. predviđeno je da se državnom službeniku i namešteniku nadoknađuju troškovi prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada, dok je članom 3. iste Uredbe predviđeno da se državnom službeniku i namešteniku nadoknađuju troškovi prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada u visini cene mesečne pretplatne karte u gradskom, prigradskom, odnosno međugradskom saobraćaju.
Navedenim zakonskim propisima tužiocu je kao državnom službeniku zaposlenom kod tužene priznato pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada, čiji je smisao da se obezbedi prisustvo zaposlenog na radu, pri čemu navedeno pravo nije uslovljeno podnošenjem zahteva niti dokazivanjem da je zaposleni stvarno snosio troškove. Tužena je u obavezi da tužiocu u skladu sa odredbama člana 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i člana 154. stav 1. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima isplati troškove koje je tužilac imao za dolazak na rad i odlazak sa rada u spornom periodu, prema prisustvu na radu, u visini cene mesečne pretplatne karte u međugradskom saobraćaju.
Imajući u vidu navedeno, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo kada je zaključio da tužiocu ne pripada pravo na naknadu troškova za prevoz za dolazak i odlazak sa rada u spornom periodu, ali nema uslova za preinačenje presude, jer je prvostepeni sud izveo dokaz veštačenjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke i utvrdio da bi troškovi prevoza u spornom periodu za usluge međugradskog saobraćaja između mesta prebivalištva i mesta rada tužioca iznosili ukupno 863.286,42 dinara. Međutim, pravilnost obračuna i visina tražene naknade nije potpuno utvrđena, jer tužiocu pripada naknada stvarnih troškova dolaska i odlaska sa rada odnosno srazmerno prisustvu na radu u visini mesečne pretplatne karte u spornom periodu, budući da je veštak ukupan iznos obračunao imajući u vidu cene pojedinačnih povratnih autobuskih karata različitih prevoznika, između Beograda kao mesta rada do mesta prebivališta (...). Bez ocene nalaza i mišljenja veštaka u celini činjenično stanje nije potpuno utvrđeno, jer je izostalo utvrđenje navedene bitne činjenice o visini mesečne pretplatne karte za konkretan slučaj, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud ukinuo drugostepenu presudu u pobijanom delu, kao i odluku o troškovima postupka, jer njihova visina zavisi od ukupnog uspeha tužioca u sporu.
Drugostepeni sud će imajući u vidu izložene primedbe ponovo odlučiti o žalbi tužene u pogledu ovog dela tužbenog zahteva i o svim troškovima parničnog postupka.
Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
