Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1807/18 od 10.04.2019. godine, odbijena je žalba tužioca, kao neosnovana, i prvostepena presuda potvrđena, a odbijen je i zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni povrede iz stava 1. istog člana, na koju se revizijom ukazuje.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tuženi je hotelijersko akcionarsko društvo i vlasnik je hotela „Hyatt Regencu“ u Beogradu. Ugovorom o radu od 10.12.2012. godine, tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog na nereodređeno vreme, radi obavljanja poslova ... . Radni odnos mu je prestao danom donošenja pobijanog rešenja tuženog od 04.03.2016. godine, kojim mu je otkazan ugovor o radu, primenom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu zbog povrede radne obaveze iz člana 7.5 stav 1. alineja 21. Ugovora o radu i člana 45. Pravilnika o radu kod tuženog, zbog kršenja klauzule zabrane konkurencije.

Ispitujući zakonitost pobijanog rešenja, sudovi su utvrdili da je Ugovorom o radu od 10.12.2012. godine, koji je tužilac zaključio sa tuženim, odredbom člana 5.1 utvrđeno da ugovorne strane saglasno konstatuju da će ovo zaposlenje tužiocu omogućiti da stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera, kao i posebno poverljive i važne informacije i poslovne tajne poslodavca, pa se članom 5.2 Ugovora, zaposleni obavezuje da se za vreme radnog odnosa ne angažuje u bilo kojoj aktivnosti koja je u vezi sa poslovanjem poslodavca ili to postane tokom trajanja radnog odnosa, ili bilo kojoj aktivnosti koja se može smatrati kao konkurentna poslodavcu, bilo da radi kao zaposleni, direktor, konsultant, lice angažovano po ugovoru o delu, akcionar/vlasnik udela, partner ili preduzetnik ili obavlja posao za svoj ili račun trećeg lica na bilo koji drugi način. Odredbom člana 7.3 stav 2. Ugovora o radu predviđeno je da poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze predviđenu ugovorom o radu ili Pravilnikom o radu, povredom iz navedene odredbe, a članom 7.5 alineja 27 Ugovora, takvom povredom, između ostalog, smatra se kršenje klauzule zabrane konkurencije. Ova povreda radne obaveze, kao osnov za otkaz. Na isti način osnov za otkaz ugovora o radu regulisana je i odredbom člana 45. alineja 13. u vezi člana 43. stav 2. tačka 5. Pravilnika o radu tuženog. U postupku je utvrđeno i da je rešenjem Agencije za privredne registre od 11.09.2015. godine usvojen registraciona prijava tužioca, pa je izvrešena promena pretežne delatnosti u PD „Forest avenue“ DOO Beograd, tako što je brisana delatnost pod šifom 4120 – izgradnja stamebnih i nestambenih zgrada, a kao pretežna delatnost upisana delatnost pod šifrom 5510 – hoteli i sličan smeštaj. Pre donošenja pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu, tuženi je tužiocu dostavio pismeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, od 22.02.2016. godine, na koje se tužilac pismeno izjasnio 29.02.2016. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pobijanom odlukom odbijen je tužbeni zahtev, kao neosnovan, uz zaključak sudova da tužilac svojom krivicom jeste učinio povredu radne obaveze – zabrane konkurencije, koja mu je osporenom odlukom stavljena na treret, a koja je članom 7.5 stav 1. alineja 27. (pogrešno navedeno 21.) Ugovora o radu i članom 45. alineja 13. u vezi člana 43. stav 2. tačka 5. Pravilnika o radu tuženog, predviđena kao osnov za otkaz zaposlenom nezavisno od njegove volje.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, tuženi je hotelijersko akcionarsko društvo i vlasnik je hotela „Hyatt Regencu“ u Beogradu, pa su zasnivanjem radnog odnosa kod tuženog za tužioca nastali uslovi da kao zaposleni, svojim radom stekne nova znanja, širok krug poslovnih partnera, kao i posebno poverljive i važne informacije i poslovne tajne tuženog, što je konstatovano i Ugovorom o radu koji je tužilac zaključio sa tuženim. Na ovaj način je nastupio uslov iz člana 166. stav 2. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” br.24/05, ... i 75/14), za ugovaranje klauzule zabrane konkurencije iz stav 1. istog člana, što je i učinjeno članom 5.2 Ugovora o radu. Kršenje klauzule zabrane konkurencije Ugovorom o radu (član 7.5 stav 1. alineja 27 u vezi člana 7.3 tačka 2,) i Pravilnikom o radu tuženog (član 45. alineja 13. u vezi člana 43. stav 2. tačka 5.), predviđena je kao osnov za otkaz ugovora o radu. Imajući ovo u vidu, kao i da je osnovna delatnost tuženog hotelijerstvo, a da je tužilac, kao osnivač i direktor PD „Forest avenue“ podneo prijavu za promenu pretežne delatnosti, koja je usvojena i u ovom privrednom društvu kao pretežna - registrovana delatnost pod šifrom 5510 – hoteli i sličan smeštaj, to je pravilan zaključak sudova da je na ovaj način tužilac prekršio ugovorenu zabranu konkurencije, na koji način jeste nastupio osnov za otkaz ugovora o radu.

Prilikom odlučivanja Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu navode revizije kojima se ukazuje da je tuženi još od 04.01.2012. godine imao saznanje da je tužilac osnivač i član PD „Forest avenue“ i da je i u tom periodu obavljao više delatnosti, među kojima je i pružanje usluga smeštaja (delatnost pod šifrom 5510), ali nalazi da su isti bez uticaja na drugačiju odluku, s obzirom da činjenica da je tužilac u obavljanju poslova navedenog privrednog društva eventualno obavljao i usluge smeštaja, ne znači i da je isto bilo registrovano za njeno obavljanje, niti je to tužilac u postupku dokazao dostavljanjem rešenja APR-a iz kojih bi proizilazio takav zaključak, pa iz dokaza u spisima sudovi pravilno zaključuju da je ova delatnost u navedenom privrednom društvu registrovana tek donošenjem rešenja APR od 11.09.2015. godine.

Neosnovani su i navodi tužioca iz revizije kojima se ukazuje na nezakonitost pobijanog rešenja, isticanjem poslova koje je tužilac obavljao kod tuženog, s obzirom da je zaključenjem ugovora o radu prihvatio klauzulu zabrane konkurencije, koja se za svakog zaposlenog koji zaključi takav ugovor posmatra u odnosu na delatnost poslodavca, ovde tuženog, a ne na poslove radnog mesta zaposlenog.

Navode u reviziji kojima se ukazuje na nezakonitost ugovorene klauzule zabrane konkurencije Vrhovni kasacioni sud nije cenio s obzirom da to nije ni bilo predmet tužbenog zahteva u ovoj pravnoj stvari.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilnom primenom materijalnog prava odbijen tužbeni zahtev, kao neosnovan, jer je u konkretnom slučaju utvrđeno da tužilac, svojom krivicom jeste učinio povredu radne obaveze predviđenu ugovorom o radu i Pravilnikom o radu tuženog, čime su se stekli uslovi iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, da je donošenju rešenja prethodilo pismeno upozorenje tužiocu o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, uz ostavljanje roka za izjašnjenje, na koje se on i izjasnio, na koji način je ispoštovano i pravo tužioca na odbranu, zaštićeno odredbom člana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu. Odsustvo pravnosnažne sudske odluke o nezakonitosti odluke o otkazu, čini neosnovanim i zahtev tužioca za vraćanje na rad, kao i za naknadu štete u vidu izgubljene zarade i naknade za vreme odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, za period nakon prestanka radnog odnosa, pa je pravilno zahtev tužioca odbijen i u ovom delu.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić