Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 441. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) i utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena druga bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se u reviziji tužilje ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tužene broj ../2016 od 25.01.2016. godine, tužilji, zaposlenoj u Direkciji, Odeljenje za ... na poslovima ..., otakazan je ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 16.01.2008. godine sa pripadajućim aneksima, usled prestanka potrebe za radom zaposlene zbog organizacionih promena kod tužene, koje su dovele do smanjenja obima posla, a koji razlozi nisu mogli biti otklonjeni merom zapošljavanja. Tužilji je radni odnos prestao zaključno sa 31.01.2016. godine. Prema listi osnovnih kriterijuma koje je tuženi primenio prilikom utvrđivanja viška zaposlenih, poslove ... koje je obavljala tužilja u tom momentu obavljalo je još tri zaposlena, a kako primenom osnovnih kriterijuma nije utvrđen višak, primenjeni su i dopunski kriterijumi gde je tužilja dobila ukupno dva boda.

Programom rešavanja viška zaposlenih od 12.01.2016. godine predviđeni su razlozi prestanka potrebe za radom zaposlenih kod tuženog, razlozi za utvrđivanje viška zaposlenih i primena Odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme za 2015. godinu. Odlukom od 09.12.2015. godine utvrđen je maksimalni broj zaposlenih na neodređeno vreme kod tužene. U skladu sa navedenom odlukom direktor tužene je doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova od 16.12.2015. godine. Utvrđeno je da je kod tužene 70 zaposlenih na neodređeno vreme višak, jer je za njihovim radom prestala potreba, odnosno rade na poslovima na kojima je utvrđeno smanjenje broja izvršilaca. Na konačnom spisku zaposlenih kod tužene, za čijim radom je prestala potreba od 05.02.2016. godine, je i tužilja pod rednim brojem 5.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužena postupala suprotno zakonu i da je osporeno rešenje doneto u nezakonito sprovedenom postupku rešavanja viška zaposlenih. Tužena nije u potpunosti sprovela propisanu proceduru. Program rešavanja viška zaposlenih mora da sadrži broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju. Na dan donošenja Programa 12.01.2016. godine tužena nije utvrdila spisak zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, već je u programu samo konstatovano da će po donošenju istog primenom kriterijuma biti utvrđen konačan spisak zaposlenih. Tužena je prvo otkazala ugovor o radu tužilji, a nakon toga utvrdila spisak viška zaposlenih. Iz tih razloga je usvojen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Suprotno zaključku prvostepenog suda, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u celosti sa obrazloženjem da je donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji prethodilo donošenje i objavljivanje Pravilnika o otganizaciji i sistematizaciji poslova kojim su ukinuti određeni poslovi a na drugim je smanjen broj izvršilaca kao i Programa rešavanja viška zaposlenih, a da okolnost da Program rešavanja viška zaposlenih u trenutku donošenja nije sadržao broj, kvalifikacionu strukturu zaposlenih koji su višak i druge nedostatke, iz člana 155.stav 1. tačka 3. Zakona o radu, ne čini Program manljivim a naznačeni nedostaci nemaju karakter bitne povrede procedure i ne predstavljaju nedostatak koji bio bio od uticaja na zakonitost i pravilnost osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom tužilje ukazuje da je pobijana presude doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda po kome se i spisak zaposlenih koji predstavljaju višak i poslovi koje oni obavljaju moraju sačiniti kao sastavni deo Programa rešavanja viška zaposlenih pre davanja otkaza ugovora o radu. Na to se osnovano ukazuje u reviziji. Otuda nije zakonit otkaz ugovora o radu koji je dat po usvajanju Programa koji ne sadrži broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje oni obavljaju, odnosno spisak zaposlenih koji su višak. Sadržina programa regulisana je odredbom člana 155. stav 1. tačka 3. Zakona o radu. U konkretnom slučaju Program sadrži samo naznaku da će se naknadno po utvrđenim kriterijumima sačiniti konačan spisak viška zaposlenih. Tužena je prvo otkazala ugovor o radu tužilji, a nakon toga utvrdila spisak viška zaposlenih.

Program rešavanja viška zaposlenih sa svim elementima, pa i spiskom viška zaposlenih, čini deo zakonom predviđene procedure za otkaz ugovora o radu. Zato se kompletan Program mora doneti pre donošenja pojedinačnih rešenja o otkazu ugovora o radu. Nezakonitost postupka koji je prethodio otkazu nije u tome što je Program sproveden u dve faze, u kojoj su u prvoj utvrđeni kriterijumi, a u drugoj sačinjen spisak zaposlenih, već u tome što je otkaz tužilji dat pre okončanja obe faze, odnosno pre nego što je utvrđena lista sa spiskom zaposlenih koji su višak. Upravo je to uslov koji predviđa odredba člana 155. Zakona o radu za utvrđivanje viška zaposlenih prema programu rešavanja viška zaposlenih.

Kako je tužilja uspela u sporu po reviziji, priznati su joj troškovi revizijskog postupka na ime sastava revizije, u iznosu opredeljenom u izreci.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić