.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2088/2020
15.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mile Rankić, advokat iz ..., protiv tuženog JP EPS „Beograd“ – Ogranak RB „Kolubara“ Lazarevac, čiji je punomoćnik Aleksandar Budalić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 57/20 od 24.01.2020. godine, u sednici održanoj 15.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 57/20 od 24.01.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 57/20 od 24.01.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P1 97/19 od 13.11.2019. godine, stavom prvim i drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocu, za period od 01.01.2016. do 31.07.2019. godine, na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada plati ukupno 214.000,11 dinara, a na ime naknade za korišćenje godišnjeg odmora 26.768,98 dinara, sve sa zakonskom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospeća do isplate (visina iznosa i datumi dospeća kamate su bliže određeni ovim stavovima izreke), kao i da na dosuđene iznose u korist tužioca, Fondu PIO zaposlenih uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka od 51.9150,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 57/20 od 24.01.2020. godine, žalba tuženog je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, drugom i delu stava trećeg izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka od 51.9150,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u preostalom delu stava trećeg izreke, tako što je odbijen zahtev tužioca za isplatu zakonske kamate na dosuđene troškove postupka za period od presuđenja do izvršnosti presude. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi rešavanja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.
Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati manje isplaćene zarade za smenski rad i naknade za korišćenje godišnjeg odmora, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan, pa je tuženi obavezan da utvrđenu razliku plati tužiocu. Pobijana odluka doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o pravu tužioca na naknadu za vreme korišćenja godišnjeg odmora, ali i na uvećanu zaradu po osnovu smenskog rada, načinu obračuna i visini tražene razlike. Imajući u vidu izneto, kao i da tuženi uz reviziju nije dostavio pravnosnažne sudske odluke u kojima je izraženo drugačije pravno stanovište, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate razlike u zaradi, podneta je 13.02.2019. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 240.769,09 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, od 118,1633 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa od 2.037,60 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
