Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Blagojević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 720/18 od 26.10.2018. godine, u sednici od 19.07.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 720/18 od 26.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 3023/17 od 20.11.2017. godine, stavom prvim izreke, tužena je obavezana da tužiocu isplati na ime naknade za noćni rad, prekovremeni rad i rad u vreme državnih i verskih praznika za period od 01.08.2008. godine do 31.08.2011. godine pojedinačne mesečne iznose navedene izrekom sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 146.568,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 720/18 od 26.10.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude, zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4. 16/2019 od 24.04.2019. godine odlučeno je da je nedopuštena revizija tužene izjavljena protiv drugostepene presude.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 401. stav 2. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužbom od 29.04.2011. godine tužilac je tražio isplatu po osnovu radnog odnosa, ukupno 370.000,00 dinara.

S obzirom da je pobijana drugostepena presuda doneta nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), na revizijski cenzus primenjuje se odredba člana 23. stav 3. tog zakona, po kojoj je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima predmet spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu tog zakona.

Budući da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 404. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić