Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2094/2023
29.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik Đorđe Šekularac, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, koju zastupa zakonski zastupnik Vojno pravobranilaštvo Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2473/22 od 23.09.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 29.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2473/22 od 23.09.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2473/22 od 23.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3054/20 do 24.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti tog suda za postupanje u ovom postupku, istaknut od strane tužene. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete za vremenski period od januara 2017. godine zaključno sa februarom 2019. godine, isplati ukupan iznos od 181.010,04 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno označene mesečne iznose počev od 21. u narednom mesecu pa do isplate. Stavom trećim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj nadoknadi parnične troškove u iznosu od 18.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2473/22 od 23.09.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda, te je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i kršenja procesnog prava, sa predlogom da se odluči o reviziji po članu 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse i rešavanja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presuda koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građanja, radi ujednčavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Osnov spornog potraživanja tužilac, zaposleni tužene na formacijskom mestu ..., zasniva na činjenici da je tužena neblagovremeno donela rešenje kojim mu je priznala pravo na skraćeno radno vreme, u skladu sa Uredbom o radnom vremenu, odmorima i odsustvu profesionalnih vojnih lica (SVL br.1/17). Pravo na skraćeno radno vreme priznato je tek 06.02.2019. godine, a sporno potraživanje predstavlja iznos dobijen obračunom naknade koja pripada zaposlenima za prekovremeni rad od donošenja Uredbe do donošenja rešenja.
Presuda kojom je odbijen tužbeni zahtev za isplatu sporne naknade, u visini koja pripada profesionalnim vojnim licima za rad duži od punog radnog vremena, u skladu je sa sudskom praksom Vrhovnog suda koja proizilazi iz već otpravljenih odluka zasnovanih na primeni odredbi članova 83., 141. i 142. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 116/2007 sa izmenama), po kojima se o pravima profesionalnih vojnih lica odlučuje u upravnom postupku. Tužiocu je u spornom vremenskom periodu isplaćena zarada za puno radno vreme, u skladu sa rešenjem poslodavca po kome je obavljao radne zadatke do 06.02.2019. godine, tako da priložene odluke Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda koje nisu zasnovane na bitno istovrsnim činjenicama ne opravdavaju odlučivanje o izjavljenoj reviziji, kao posebnoj. Po oceni ovog suda ne postoje ni drugi razlozi, koji u konkretnoj situaciji opravdavaju odlučivanje o izjavljenoj reviziji u smislu napred citirane zakonske odredbe, pa je odluka u stavu prvom izreke doneta na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije kao redovne po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Po odredbi člana 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnih odnosa, a za predmetni imovinskopravni spor merodavan je opšti režim iz člana 403. stav 3. ZPP. Po ovoj odredbi revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Tužba je podneta dana 30.11.2020. godine, vrednost predmeta spora je 181.010,04 dinara, pa kako ova vrednost ne prelazi imovinski cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković