Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presuda koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građanja, radi ujednčavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Osnov spornog potraživanja tužilac, zaposleni tužene na formacijskom mestu ..., zasniva na činjenici da je tužena neblagovremeno donela rešenje kojim mu je priznala pravo na skraćeno radno vreme, u skladu sa Uredbom o radnom vremenu, odmorima i odsustvu profesionalnih vojnih lica (SVL br.1/17). Pravo na skraćeno radno vreme priznato je tek 06.02.2019. godine, a sporno potraživanje predstavlja iznos dobijen obračunom naknade koja pripada zaposlenima za prekovremeni rad od donošenja Uredbe do donošenja rešenja.

Presuda kojom je odbijen tužbeni zahtev za isplatu sporne naknade, u visini koja pripada profesionalnim vojnim licima za rad duži od punog radnog vremena, u skladu je sa sudskom praksom Vrhovnog suda koja proizilazi iz već otpravljenih odluka zasnovanih na primeni odredbi članova 83., 141. i 142. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 116/2007 sa izmenama), po kojima se o pravima profesionalnih vojnih lica odlučuje u upravnom postupku. Tužiocu je u spornom vremenskom periodu isplaćena zarada za puno radno vreme, u skladu sa rešenjem poslodavca po kome je obavljao radne zadatke do 06.02.2019. godine, tako da priložene odluke Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda koje nisu zasnovane na bitno istovrsnim činjenicama ne opravdavaju odlučivanje o izjavljenoj reviziji, kao posebnoj. Po oceni ovog suda ne postoje ni drugi razlozi, koji u konkretnoj situaciji opravdavaju odlučivanje o izjavljenoj reviziji u smislu napred citirane zakonske odredbe, pa je odluka u stavu prvom izreke doneta na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije kao redovne po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Po odredbi člana 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnih odnosa, a za predmetni imovinskopravni spor merodavan je opšti režim iz člana 403. stav 3. ZPP. Po ovoj odredbi revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Tužba je podneta dana 30.11.2020. godine, vrednost predmeta spora je 181.010,04 dinara, pa kako ova vrednost ne prelazi imovinski cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković