Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po ugovoru o radu od 06.03.2007. godine bio zaposlen kod tužene na neodređeno vreme na poslovima negovatelja. Osporenim rešenjem tuženog od 25.12.2012. godine otkazan mu je ugovor o radu aneksom zbog povrede radne obaveze nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza i određeno da će tuženi zaposlenom isplatiti sve neisplaćene zarade, naknade zarada i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa. Iz upozorenja o povredi radne obaveze i o postojanju opravdanih razloga za otkaz ugovora o radu od 20.11.2012. godine utvrđeno je da je 18.12.2012. godine za vreme dežurstva u muškom paviljonu tužilac udario nekoliko šamara korisniku 14. vaspitno obrazovne grupe BB; da je nakon sprovedenog postupka za utvrđivanje činjenica i okolnosti navedenog utvrđeno da je odgovoran za nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza, fizičko zlostavljanje korisnika i nanošenje telesnih povreda korisniku na način što je korisnik bio agresivan prema ostalim korisnicima i dežurnim radnicima muškog paviljona, a da je tužilac braneći korisnike i dežurne radnike u samoodbrani udario korisnika. Tužilac je rešenjem o privremenom udaljenju sa rada 20.11.2012. godine udaljen sa rada zbog povrede radne obaveze i to usled nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza i povrede radne obaveze propisane članom 4. u vezi člana 6. stav 3. tačka 2. Pravilnika o zabranjenim postupanjima zaposlenih u socijalnoj zaštiti. U vanrednom inspekcijskom nadzoru u ustanovi za decu i mlade 21.11.2012. godine utvrđeno je da je tokom nadzora nadležni inspektor utvrdio da je korisnik BB fizički zlostavljan od strane negovatelja, da nije sprovedena blagovremena propisana procedura i da su eventualni propusti u realizaciji procesa zaštite korisnika u ustanovi vezano za sporni događaj, te je rešenjem ovog organa dat nalog direktoru tuženog da sprovede postupak utvrđivanja odgovornosti zaposlenog radnika koji su uključeni u neposrednoj zaštiti korisnika, a na osnovu člana 45. Pravilnika o zabranjenim postupanjima zaposlenih u socijalnoj zaštiti. Iz iskaza tužioca saslušanog u svojstvu parnične stranke utvrđeno je da je zasnovao radni odnos kod tuženog 2006. godine na poslovima negovatelja u muškom paviljonu, da je novembra 2012. godine radeći noćnu smenu nakon primopredaje smene koleginica VV njega pozvala zbog štićenika BB koji je bio verbalno i fizički agresivan prema korisnicima i prema njoj. Tužilac je ušao u spavaonicu, upitao štićenika zašto je uznemiren i zašto tuče druge korisnike, a štićenik je udario VV nakon čega je pesnicom udario tužioca i odgurnuo ga, a kada je tužilac pustio ruke na njegov krevet BB je ustao i udario ga pesnicom u levu stranu lica. Tužilac je uzvratio udarivši štićeniku nekoliko šamara koji se nakon toga smirio. O ovom događaju tužilac i koleginica su obavestili zamenicu GG putem telefona i glavnu medicinsku sestru odmah nakon incidenta, a nakon toga od strane inspekcije su dali izjavu o događaju. Tužilac je suspendovan, a zatim je doneto rešenje o otkazu. Istakao je da nije mogao drugačije da odreaguje s obzirom na izraženu agresivnost korisnika koji je i ranije bio agresivan i da ne postoji pravilnik o tome kako da se zaposleni zaštite u navedenoj situaciji. Iz iskaza svedoka GG koja radi na mestu vaspitača zajedno sa tužiocem utvrđeno je da se sporna situacija desila između 18-19.11.2012. godine u noćnoj smeni kada je radio tužilac i VV, da je nakon incidenta pozvala VV i rekla da je u toku noći na nju nasrnuo BB koji je bio poznat po tome da je bio agresivan prema zaposlenima i korisnicima, da je VV saopštila da je pozvala u pomoć AA kako bi joj pomogao da smire štićenika, da je AA morao da ga udari jer je fizički nasrnuo na nju i njega. O tome je obavešteno Ministarstvo i svi su dali pismene izjave.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret – zabrana fizičkog zlostavljanja iz člana 6. stav 3. tačka 2. Pravilnika o zabranjenim postupanjima zaposlenih u socijalnoj zaštiti jer je grubom nepažnjom učinio povredu radne obaveze – kršenje zabrane takvog postupanja prema korisniku. Kako je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze, što ni sam tužilac nije sporio, nižestepeni sudovi su zaključili da je postojao opravdan razlog za otkaz tužiocu, na osnovu čl. 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu.

Stanovište nižestepenih sudova se za sada ne može prihvatiti.

Pravilnikom o zabranjenim postupanjima zaposlenih u socijalnoj zaštiti (''Službeni glasnik RS'' br. 8/2012) članom 6. stav 2. propisano je da se fizičkim zlostavljanjem korisnika smatra svako postupanje zaposlenog kojim se ugrožava ili dovodi u rizik korisnikovo fizičko zdravlje, opstanak, fizički integritet ili bezbednost. Opis ovakvog postupanja definisan je u stavu 3. Po članu 13. istog pravilnika zaposleni zadužen za korisnika, njegov neposredni rukovodilac i direktor ustanove odnosno rukovodilac pružaoca usluge, kao i svi zaposleni dužni su da osiguraju bezbednost i zdravlje korisnika u skladu sa sadržinom svojih poslova. Po članu 14. propisano je da u slučaju zlostavljanja ili zanemarivanja deteta na smeštaju u ustanovi socijalne zaštite, zaposleni preduzimaju korake u skladu sa odgovarajućim protokolom, odnosno drugim aktom kojim je uređeno postupanje radi zaštite deteta od zlostavljanja i zanemarivanja. Po članu 15. kada korisnik ima vidljive povrede ili je zlostavljen na način koji može da dovede do fizičkih oštećenja ili bolesti, zaposleni odgovoran za korisnika, njegov neposredni rukovodilac i direktor ustanove odnosno rukovodilac pružaoca usluge, dužni su da korisniku obezbede odgovarajući medicinski pregled bez odlaganja i da zabeleže sve preduzete radnje u dosije korisnika i na drugom odgovarajućem mestu.

Posebnim protokolom za zaštitu dece u ustanovama socijalne zaštite od zlostavljanja i zanemarivanja Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike od 17.02.2006. godine u glavi 4. propisano je da je u svrhu uspostavljanja i realizacije procesa zaštite dece predviđenog posebnim protokolom neophodno uspostaviti sledeće stručne timove za zaštitu dece i definisati njihovu strukturu, ulogu, odgovornosti i načine komunikacije: interni tim, eksterni tim, tim za vođenje centralne evidencije; da su zadaci internog tima da prima prijave o saznanju ili zabrinutosti da je dete doživelo ili je u opasnosti da doživi zlostavljanje ili zanemarivanje; prikuplja informacije o događaju i o detetu; hitno preduzima mere za bezbednost deteta i ostale dece u ustanovi; prijavljuje slučaj direktoru ustanove, eksternom timu i timu za vođenje centralne evidencije; blisko sarađuje sa eksternim timom u daljem procesu ispitivanja procene i pravljenju plana zaštite deteta i ostale dece u ustanovi. Poslove ekstremnog tima obavlja Tim za zaštitu dece Centra za socijalni rad ili multisektorski Tim za zaštitu dece koga formira Centar za socijalni rad sa sedištem u okrugu na čijoj teritoriji se nalazi ustanova socijalne zaštite. Redosled postupka u procesu zaštite je pre svega otkrivanje zlostavljanja i zanemarivanja deteta na sledeće načine: prisustvovanjem osoblja ili druge dece, situaciji zlostavljanja ili zanemarivanja deteta; prepoznavanjem povrede na detetu ili na osnovu ponašanja deteta koje ukazuje na mogućnost zlostavljanja/zanemarivanja deteta; poveravanjem koje može biti direktno od strane samog deteta ili indirektno od strane druge dece u ustanovi ili drugih osoba iz ustanove ili va nje koje imaju saznanje ili sumnju da je dete zlostavljano; obaveza prijavljivanja; prijem prijave; neodložne intervencije za zaštitu deteta koje se ogledaju u osiguravanju fizičke bezbednosti deteta. Ukoliko dete ima vidljive povrede ili je zlostavljano na način koji može da dovede do fizičkih oštećenja ili bolesti, zadatak članova internog tima je da organizuju hitno zdravstveno zbrinjavanje deteta. Članovi internog tima dužni su takođe, da provere bezbednost druge dece unutar ustanove, odnosno da li su bila izložena ili postoji neposredna opasnost da mogu biti izložena zlostavljanju i zanemarivanju i preduzmu adekvatne mere njihove zaštite u skladu sa Protokolom za zaštitu dece. Članovi internog tima zajedno sa vaspitačem zaduženim za dete (ukoliko on nije označeni zlostavljač) preduzimaju mere zaštite bezbednosti deteta kojima se otklanja rizik od ponavljanja zlostavljanja. Postupak prema označenom zlostavljaču detaljno je regulisan u istom odeljku protokola. Kada je označeni počinilac zlostavljanja dece lice zaposleno u ustanovi, direktor ustanove je dužan da ga obavesti o iskazanim tvrdnjama protiv njega i započetom procesu zaštite deteta; ukoliko je direktor obavešten od Internog tima da bezbednost deteta/dece zahteva udaljenje zaposlenog sa radnog mesta dužan je da odmah u odnosu na njega preduzme mere predviđene opštim aktima; Eksterni tim u ustanovi sprovodi proces ispitivanja i utvrđivanja relevantnih činjenica u vezi sa sumnjom na zlostavljanje deteta/dece u ustanovi. Ispitivanje koje u ustanovi sprovodi eksterni tim ima za cilj da prikupi podatke o zlostavljanju zanemarivanju deteta; da intervjuiše dete koje je bilo izloženo zlostavljanju/zanemarivanju, a po potrebi i drugu decu u ustanovi; da intervjuiše osoblje ustanove, uključujući i direktora kao i sve druge relevantne osobe (roditelja/staratelja, nastavnike deteta, zdravstvenog radnika koji je pregledao dete); da dođe do zaključaka u vezi sa zlostavljanjem/zanemarivanjem deteta; da predloži mere u odnosu na dete i počinioca; da proceni budući rizik od zlostavljanja/zanemarivanja deteta, da predloži mere za unapređenje bezbednosti sve dece u ustanovi. Ispitivanje koje eksterni tim obavlja uključuje razgovor sa detetom, razgovor sa drugom decom, razgovor sa osobom koja je označena kao zlostavljač, razgovor sa drugim osobama zaposlenim u ustanovi. Eksterni tim je dužan da ispitivanje započne u roku od pet radnih dana od prijema prijave internog tima (osim ako situacija ne nalaže hitniji postupak a ispitivanje treba da se završi u roku od narednih sedam radnih dana). Članovi eksternog tima nakon okončanja postupka ispitivanja sačinjavaju detaljan izveštaj u odnosu na prijavljeni slučaj zlostavljanja/zanemarivanja koji obavezno treba da sadrži zaključak u odnosu na prijavljenu sumnju na zlostavljanje/zanemarivanje deteta i preporuke za mere zaštite deteta/dece u ustanovi. Zaključak može biti da je potvrđena sumnja na zlostavljanje deteta ili da nije potvrđena sumnja na zlostavljanje deteta.

U konkretnom slučaju, ostalo je nejasno zbog čega tuženi kao ustanova socijalne zaštite nije postupala po citiranom Posebnom protokolu. Ukoliko u ustanovi i nisu bili formirani timovi (iako su po zakonu obavezni da ih ustanove), tuženi je bio u obavezi da obavi razgovor sa štićenikom i sa ostalim štićenicima koji su te kritične večeri bili prisutni u sobi kako bi na nesumnjiv način utvrdio šta se tačno desilo. U postupku pred nižestepenim sudovima nije utvrđeno da li su takve izjave uzete. Pored toga, ostalo je nejasno da li je opisanim ponašanjem tužilac ugrozio ili doveo u rizik korisnikovo fizičko zdravlje, opstanak fizički integritet ili bezbednost, ili je njegovo ponašanje bilo u svrhu zaštite zaposlenih odnosno dežurnih radnika i ostalih štićenika, što tuženi navodi i u upozorenju o postojanju razloga za otkaz i u rešenju o otkazu. Osim toga, u postupku pred nižestepenim sudovima izostalo je i utvrđenje od čega je štićenik imao podlive na oku u situaciji kada se u trenutku prijavljenog zlostavljanja upućen kod lekara koji ga je pustio uz konstataciju da nije životno ugrožen i uz terapiju hladnih obloga i brufena, odnosno nije utvrđeno da li su šamari tužioca mogli do ujutru prouzrokovati ove povrede na štićeniku ili je te povrede štićenik zadobio od drugog lica. Pored toga što nije na nesumnjiv način utvrđeno da li je tužilac kao negovatelj fizički zlostavljao štićenika, nije razjašnjeno ni od kakvog je uticaja nesprovođenje propisane procedure u ovakvim situacijama po Posebnom protokolu kao i da li su propusti u realizaciji procesa zaštite korisnika u ustanovi doprineli da se štićenik ujutru probudi sa gorim zdravstvenim stanjem od onog koje je konstatovano uveče.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja i doneti novu odluku o tužbenom zahtevu.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić