.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2098/2019
16.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA iz ... i BB iz ..., koje zastupa Vasilije Miloš, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova RS, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, radi isplate razlike po osnovu dežurstva van radnog vremena, odlučujući reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 807/19 od 22.03.2019. godine, u sednici veća održanoj 16.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 807/19 od 22.03.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 807/19 od 22.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 578/17 od 25.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijeni su kao neosnovani prigovori mesne i stvarne nenadležnosti toga suda i apsolutne nenadležnosti suda istaknuti od strane tužene. Stavom drugim usvojen je tužbeni zahtev prvotužioca i tužena je obavezana da ovom tužiocu na ime razlike zarade po osnovu dežurstva van radnog vremena (pripravnosti) isplati iznos od 36.280,77 dinara i to za 2015. godinu u pojedinačno navedenim mesečnim iznosima i sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i za 2016. godinu u iznosima i sa zateznom kamatom bliže navedenom u ovom stavu izreke. Stavom trećim usvojen je tužbeni zahtev drugotužioca i tužena obavezana da ovom tužiocu na ime razlike zarade po osnovu dežurstva van radnog vremena isplati ukupan iznos od 38.623,51 dinar i to za 2015. godinu u pojedinačno navedenim mesečnim iznosima i sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom kao i za 2016. godinu u iznosima i sa kamatom bliže navedenom u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka i to prvotužiocu u iznosu od 23.251,23 dinara a drugotužiocu u iznosu od 23.344,94 dinara sa zateznom kamatom počev od dana presuđenja (25.01.2019) pa do konačne isplate. Stavom petim obavezana je tužena da tužiocima pored navedenih pojedinačnih novčanih iznosa troškova parničnog postupka naknadi i zajedničke troškove parničnog postupka nakon spajanja parnice u ovoj stvari u ukupnom iznosu od 72.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 807/19 od 22.03.2019. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 578/17 od 25.01.2019. godine. Odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju izjavljuje sa pozivom na član 404. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnost građana, radi ujednačvanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP nisu ispunjeni imajući u vidu da u konkretnom slučaju nije odstupljeno od sudske prakse Vrhovnog kasacionog suda u primeni člana 147a stav 1. tačka 5. podtačka 4), i člana 27. stav 1. tačka 6. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike, kojim je regulisano pravo na dodatak na platu za dodatno opterećenje na radu za dežurstvo van radnog vremena (pripravnost) u visini od 10% od osnovne plate. U nižestepenim presudama izražen je pravni stav, da tužena tužiocima nije obračunavala i isplaćivala uvećanu zaradu po osnovu pripravnosti za utuženi period, a da su tužioci u tom periodu bili dežurni van radnog vremena odnosno pripravni svakog meseca koji je naznačen u utuženom periodu, usled čega je zahtev tužilaca usvojen, a što je u skladu sa praksom Vrhovnog kasacionog suda po ovom pitanju, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao i u imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje. Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako se u konkretnom slučaju radi o novčanom potraživanju iz radnog odnosa u kome vrednost predmeta spora u odnosu na prvotužioca od 36.280,77 dinara i drugotužioca od 38.623,51 dinar ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
