.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2116/2019
18.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, Tatjane Matković Stefanović i dr Dragiše B. Slijepčevića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., koju zastupa Milka Filipović Ljubić, advokat iz ..., protiv tuženih „BB“ a.d. iz ..., koga zastupa punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i AD „VV“ iz ..., radi isplate naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, odlučujući o reviziji prvotuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1- 17/19 od 14.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 18.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji prvotuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1-17/19 od 14.01.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija prvotuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1-17/19 od 14.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 br. 836/18 od 29.10.2018.godine, obavezani su tuženi da tužilji solidarno isplate na ime naknade troškova za ishranu u toku rada, troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.04.2015.godine do 31.08.2015.godine iznose sa zateznom kamatom kao i iznose na ime obračunate zatezne kamate bliže navedene u izreci prvostepene presude. Obavezan je drugotuženi da tužilji za period od 01.09.2015.godine do 26.12.2016.godine isplati na ime naknade troškova za ishranu u toku rada, troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora iznose sa zateznom kamatom kao i iznose na ime obračunate zatezne kamate bliže navedene u izreci presude. Odbijen je zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže prvotuženi da solidarno sa drugotuženim isplati naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.09.2015.godine do 26.12.2016.godine u iznosima i sa zateznom kamatom kao i iznose na ime obračunate zatezne kamate bliže označene u izreci prvostepene presude. Odbijen je i zahtev tužilje za isplatu zatezne kamate na ime troškova za ishranu u toku rada za period od 26.12.2014.godine do 31.08.2015.godine na iznose preko dosuđene glavnice do traženih iznosa bliže utvrđenih u izreci prvostepene presude počev od 23.08.2018.godine. Odbijen je predlog drugotuženog za prekid postupka i prigovor stvarne nenadležnosti dok je prigovor pasivne legitimacije prvotuženog delimično usvojen. Odbijen je predlog tužilje za oslobođenje od plaćanja sudskih taksi. Tuženi su obavezani da tužilji solidarno naknade troškve parničnog postupka u iznosu od 58.700,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršenja presude pa do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1-17/19 od 14.01.2019. godine, žalbe tuženih odbio i potvrdio presudu Osnovnog suda u Subotici P1 836/18 d 29.10.2018.godine u usvajajućem delu i u delu u kojem je odbijen prigovog stvarne nenadležnosti suda i predlog za prekid postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, prvotuženi je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju izjavljuje i s pozivom na član 404. stav 1. ZPP zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o reviziji prvotuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse ni novim tumačenjem prava, jer je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužioca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva, tako da ne postoji potreba za izuzetno dozvoljenom revizijom prvotuženog u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu dana 11.05.2018. godine.
U ovom sporu iz radnog odnosa, koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost predmeta spora od 46.518,80 dinara očigledno e prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija prvotuženog nije dozvoljena.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
