U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Ozren Ogrizović, advokat iz ..., protiv tuženog Lovačkog udruženja „Ub“ sa sedištem u Ubu, koga zastupaju punomoćnici Miroslav i Jovanka Rajković, advokati iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenog protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 671/19 od 07.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 13.05.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 671/19 od 07.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ubu P1 60/16 od 27.11.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., pa je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu i prestanku radnog odnosa tuženog Lovačkog udruženja „Ub“ od 11.12.2014. godine na osnovu koga je prestao radni odnos tužiocu AA dana 05.12.2014. godine, kao nezakonito. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi štetu na ime izgubljene neto zarade, i to tako što će tužiocu isplatiti iznos izgubljene neto zarade sa zakonskom zateznom kamatom za period januar 2015. godine – jun 2017. godine u mesečnim iznosima bliže opredeljenim u izreci presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svakog mesečnog iznosa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da u korist tužioca obračuna i kod nadležnih službi za socijalno osiguranje na iznose iz stava 2. ove presude uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje RF PIO Filijali Subotica, doprinose za zdravstveno osiguranje Zavodu za zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje za slučaj nezposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje, po stopama propisanim zakonom na dan isplate, za period za koji tužilac nije radio i za koji navedeni doprinosi nisu plaćeni, počev od 01.01.2015. godine pa sve do 01.07.2017. godine. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu, na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 333.708,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.11.2018. godine, kao dana presuđenja, u roku od 8 dana po prijemu presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 671/19 od 07.03.2019. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Ubu P1 60/16 od 27.11.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešene primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja. Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...87/18), pa je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U prvostepenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, ali ova bitna povreda nije propisana kao revizijski razlog članom 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona. Takođe, u reviziji se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, koja je učinjena pred drugostepenim sudom, ali se ne navodi posebno koju to odredbu Zakona o parničnom postupku drugostepeni sud nije primenio ili je pogrešno primenio, a što bi moglo uticati na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio radnik tuženog od 01.08.2012. godine, na radnom mestu ..., gde je 14.05.2013. godine pretrpeo tešku telesnu povredu na radu u vidu ranjavanja vatrenim oružjem. U radnom odnosu tužilac je kod tuženog bio do 11.12.2014. godine, kada mu je otkazan ugovor o radu. Tužilac je dostavljao tuženom potvrde o privremenoj sprečenosti za rad, da bi prvostepena lekarska komisija (nije uvažila nalaz i mišljenje lekara specijaliste) proglasila tužioca sposobnim za rad godinu i po dana nakon povređivanja. Odlukom drugostepene komisije potvrđena je ocena prvostepene komisije i utvrđeno je da je tužilac sposoban za rad od 05.12.2014. godine. Međutim, lekar specijalista je izdao potvrdu tužiocu od 05.12.2014. godine, koja je suprotna odluci drugostepene lekarske komisije, a kojom je utvrđeno da je od tog datuma tužilac privremeno nesposoban za rad. Međutim, tužilac ovu potvrdu nije dostavio tuženom u roku od tri dana od nastupanja privremene sprečenosti za rad i nije dolazio na posao tri dana.

Osporenim rešenjem tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog postupanja suprotno članu 7. Pravilnika o gazdovanju lovištem „Tamnava“ od 24.07.2014. godine, odnosno zbog nepoštovanja radne discipline koja se sastojala u tome što je zaposleni odsustvovao sa posla počev od 05.12.2014. godine, a svoje odsustvo nije opravdao, niti je poslodavcu dostavio obaveštenje, kao što je predviđeno Zakonom o radu, zbog čega tužiocu prestaje radni odnos od dana dostavljanja ovog rešenja. Iz obrazloženja navedenog rešenja proizlazi da je tužiocu radni odnos prestao na osnovu krivice učinjene povredom na radu. Međutim, pre otkaza ugovora o radu tuženi nije tužiocu dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, sa ostavljenim rokom od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode upozorenja. Nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko finansijske struke utvrđena je visina utvrđene neto zarade tužioca za period januar 2015. godine – jun 2017. godine, na osnovu zarade koju bi ostvario za efektivni rad da je radio, a u visini zarade za april 2013. godine uvećane za minuli rad od 0,4% za svaku navršenu godinu rada i sa kamatom počev od 10. u mesecu za prethodni mesec za svaki pojedinačni mesečni iznos. U spornom periodu tužilac nije ostvarivao nikakvu zaradu, a rešenjem RF PIO od 06.09.2017. godine utvrđeno je pravo tužiocu na invalidsku penziju od 01.07.2017. godine u mesečnom iznosu od 28.544,79 dinara.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac nije blagovremeno dostavio potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, u smislu člana 103. Zakona o radu, ali i da tuženi nije sproveo propisani postupak pre prestanka radnog odnosa, u smislu člana 180. Zakona o radu, odnosno nije tužioca pisanim putem upozorio na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i nije mu ostavio rok od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Zato su pravilno nižestepeni sudovi utvrdili da je tužiocu povređeno pravo da iznese odbranu i da se izjasni o razlozima davanja otkaza, zbog čega je osporeno rešenje nepravilno i nezakonito.

Pravilno su nižestepeni sudovi, kao pravnu posledicu prestanka radnog odnosa tužioca bez pravnog osnova, obavezali tuženog da tužiocu isplati naknadu štete u vidu izgubljene zarade i da mu uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period u kome nije radio, i to od dana prestanka radnog odnosa do donošenja rešenja Republičkog fonda PIO kojim je tužiocu utvrđeno pravo na invalidsku penziju, a sve ovo saglasno odredbi člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Neosnovano se u reviziji ukazuje da su nižestepeni sudovi trebalo da primene odredbu člana 191. stav 7. Zakona o radu kojom je propisano da ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojim je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni navedene zakonske odredbe, jer tužilac preciziranim tužbenim zahtevom iz podnesaka od 13.10.2017. godine i 05.11.2017. godine nije ni tražio vraćanje na rad, pa nižestepeni sudovi o takvom zahtevu nisu ni odlučivali, u smislu člana 3. stav 1. Zakona o parničnom postupku, kojim je propisano da u parničnom postupku sud odlučuje u granicama zakona koji su postavljeni u postupku. Uostalom, tužiocu je rešenjem Republičkog fonda PIO od 01.07.2017. godine utvrđeno pravo na invalidsku penziju, zbog čega i nije tražio vraćanje na rad.

Navodi revizije kojima se ukazuje na visinu izgubljene zarade koja je utvrđena veštačenjem od strane veštaka ekonomsko finansijske struke ne utiču na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari, s obzirom da je u toku postupka utvrđeno da tužilac u vreme kada je bio van radnog odnosa nije ostvarivao prihode po osnovu rada, a naknada zbog privremene sprečenosti za rad nema karakter zarade, kako to pravilno smatraju nižestepeni sudovi.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić