Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branka Lekić Vrzić, advokat iz ..., protiv tužene OŠ „Vožd Karađorđe“ Leskovac, čiji je punomoćnik Dragica Mladenović, advokat iz ..., radi isplate uvećane zarade, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 175/21 od 08.04.2021. godine, u sednici održanoj 23.02.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 175/21 od 08.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 175/21 od 08.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 9/17 od 08.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je precizirani tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da tužiocu po osnovu neisplaćene uvećane zarade koju je ostvario za časove rada obavezne nastave iznad pune propisane norme u periodu od 01.09.2013. godine do 31.08.2016. godine, na radnom mestu nastavnika ... zaposlenog kod tužene, isplati pojedinačno opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 117.741,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 175/21 od 08.04.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužene za naknadu troškova na ime sastava odgovora na žalbu, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužena je podnela odogovor na reviziju.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 ... 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsk pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 17.01.2017. godine, a vrednost pobijanog dela novčanog potraživanja je 73.199,30 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić