Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3215/17 od 24.11.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je tužena obazana da mu za period od 10.11.2014. godine do 10.11.2017. godine na ime neisplaćenih naknada po osnovu pripravnosti i terenskog dodatka isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, navedene u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 230.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje pa do isplate.

Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 1061/22 od 30.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu u delu stava prvog izreke kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu isplati za period od decembra 2014. godine zaključno sa novembrom 2017. godine, na ime neisplaćenih naknada po osnovu pripravnosti pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže označene u sadržaju tog stava. Stavom drugim izreke, preinečana je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3215/17 od 24.11.2021. godine, u preostalom delu stava prvog izreke i odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati za period od decembra 2014. godine zaključno sa novembrom 2017. godine, na ime neisplaćenih naknada po osnovu terenskog dodatka pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže označeno u sadržaju tog stava. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke ožalbene presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3215/17 od 24.11.2021. godine i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 230.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka po žalbi isplati iznos od 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, blagovremene revizije su izjavili tužilac i tužena tako što tužilac tu presudu pobija u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke zbog pogrešne primene materijalnog prava, dok je tužena izjavila posebnu reviziju na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava, protiv stava prvog izreke pobijane presude.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u preinačujućem delu, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme tako što je rešenjem tuženog od 01.05.2016. godine raspoređen na radno mesto „...“ u Odredu žandarmerije Beograd, Komanda žandarmerije, utvrđeno pod rednim brojem ... u Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizacije radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova broj ../16 od 02.03.2016. godine, pa mu je utvrđen čin „stari vodnik policije“. U utuženom priodu, tužilac je obavljao poslove policajca na jugu Srbije tako što je za sve vreme morao da nosi uniformu i oružje. Veštačenjem od strane sudskog veštaka za ekonomsko-finansijsku oblast utvrđeno je da je u periodu od 10.11.2014. godine do 10.11.2017. godine, tužilac ostvario 1992 časa pripravnosti i da mu po tom osnovu pripada 101.300,41 dinar, a da terenski dodatak, na osnovu broja dana na terenu, iznosi 346.206,99 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca usvojio primenom odredbe člana 147a. i 187. Zakona o policiji, člana 12. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Službeni glasnik RS“ br 22/2015 ... 17/2018), odredbe člana 39. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ br. 25/2015), odredbe člana 118. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, odredbe člana 164. i 154. Zakona o obligacionim odnosima, odredbe člana 43. stav 1. Uredbe o naknadi troškova i otpremnine državnih slubženika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ br 98/2007 ... 84/15) i odredbe člana 140. stav 1. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“ br. 79/2005 ... 94/17), nalazeći da tužena do okončanja postupka nije dokazala da je ispunila obavezu prema tužiocu propisanu gore navedenim odredbama zakona i Uredbe, pa je tužena obavezana da tužiocu isplati naknadu po osnovu terenskog dodatka.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca za isplatu terenskog dodatka u utuženom periodu tako što je taj tužbeni zahtev tužioca odbio nalazeći da to pravo zaposleni ostvaruje zahtevom podnetom funkcioneru koji rukovodi državnim organom, pa kako tužilac nije podnosio pisani zahtev za isplatu naknade troškova za rad i boravak na terenu (terenski dodatak) rukovodiocu organa, za utuženi period, po mišljenju drugostepenog suda, to pravo mu nije priznato pojedinačnim aktom tužene zbog čega tužilac nema pravo na utuženu naknadu, suprotno iznetom stanovištu prvostepenog suda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo preinačenjem prvostepene presude u delu koji se odnosi na terenski dodatak.

Odredbom člana 147a. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ br. 101/2005 ... 64/15) propisano je da zaposleni ima pravo na dodatak na platu za dodatno opterećenje na radu. Na osnovu odredbe člana 147b. istog Zakona, propisane su naknade troškova, po kojim, pored drugih, policijskom službeniku pripada naknada troškova boravka na terenu koja se bliže uređuje aktom ministra uz saglasnost Vlade.

Na osnovu odredbe člana 47. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Službeni glasnik RS“ br. 22/15, 70/15), propisano je da se na prava i obaveze policijskih službenika, kada je to za njih povoljnije, primenjuju odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ br. 25/15). Članom 39. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ br. 25/15), sa aneksom Posebnog kolektivnog ugovora („Službeni glasnik RS“ br. 50/2015 – 22), predviđeno je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova radi i boravka na terenu (terenski dodatak) koji iznosi 3% prosečne mesečne zarade zaposlenog u privredi Republike Srbije, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za poslove statistike, na dan isplate.

Uredbom o naknadi troškova i otpremnine državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ br. 98/2007), u članu 44. predviđeno je da se državnom službeniku i namešteniku isplaćuje naknada troškova i boravka na terenu (terenski dodatak) koji iznosi 3% prosečne mesečne zarade zaposlenog u privredi RS, prema poslednjem konačno objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.

U konkretnom slučaju, tužena tužiocu nije isplatila terenski dodatak u utuženom periodu, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepenom presudom pravilno usvojen tužbeni zahtev tužioca jer on ima pravo na naknadu troškova rada i boravka na terenu, kod utvrđenog činjeničnog stanja da je bio angažovan na poslovima i radnim zadacima na području kopnene zone bezbednosti na pograničnim područjima Šida i Zaječara prema Kosovu i Metohiji kao i na drugim područjima van sedišta komande. Pošto su Zakonom i Uredbom o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima izabranih odnosno postavljenih lica, predviđeni uslovi i parametri za određivanje visine tih troškova, sledi da prethodno obraćanje poslodavcu za ostvarenje tog prava, podnošenjem pisanog zahteva nije uslov za pokretanje sudskog postupka, kako je pravilno zaključio prvostepeni sud, imajući u vidu da terenski dodatak predstavlja dodatak za vreme boravka policijskog službenika na terenu a pravo na dodatak na platu po osnovu terenskog dodatka spada u kategoriju prava po osnovu rada zajemčenog Ustavom i Zakonom, zbog čega se tužena, kao poslodavac, ne može osloboditi obaveze da tužiocu plati naknadu za obavljeni rad na terenu.

Pravilna je i odluka o troškovima prvostepenog parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, dok troškovi žalbenog postupka tuženoj ne pripadaju jer u tom postupku nije uspela.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo promenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postuku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, u pogledu prava tužioca na isplatu naknade za pripravnost, u utuženom periodu, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete na ime neisplaćenog dodatka na platu po osnovu pripravnosti, a odluka nižestepenih sudova doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava i ne odstupa od postojeće sudske prakse o obavezi poslodavca da neposredno primenjuje Poseban kolktivni ugovor za policijske službenike („Službeni glasnik RS“ br. 22/15, 70/15) važeći u utuženom periodu, na osnovu odredbe člana 147a. stav 1. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ br. 101/05 ... 64/15). Revizijom tužene ne ukazuje se na drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudkse prakse.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke, doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužene, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, dozvoljenost revizije ceni se primenom odredbe člana 403. stav 3. istog zakona, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 15.11.2017. godine a vrednost predmeta spora pobijanog dela (naknada za pripravnost) iznosi 101.300,41 dinar.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu trećem izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji pa mu pripada pravo na naknadu troškova tog postupka, na osnovu odredbe člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku. Troškovi priznati tužiocu obuhvataju njegove izdatke na ime angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav revizije od 18.000,00 dinara, primenom važeće Advokatske tarife i na ime sudskih taksi na reviziju od 33.440,00 dinara i odluku po reviziji od 50.160,00 dinara, primenom važeće Taksene tarife.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu četvrtom izreke, doneo primenom odredbe člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić