.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 212/2023
21.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Branislava Vidicki, advokat iz ..., protiv tuženog Kliničkog centra Vojvodine, Novi Sad, čiji je punomoćnik Milena Ivošević, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3591/22 od 29.09.2022. godine, u sednici održanoj 21.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3591/22 od 29.09.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3591/22 od 29.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2257/2021 od 09.05.2022. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilja kojim su tražile da se obaveže tuženi da im, svakom ponaosob, na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period bliže naveden u izreci prvostepene presude isplati pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.01.2022. godine do isplate i iznose obračunate zakonske zatezne kamate od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do 15.01.2022. godine (sve bliže označeno i opredeljeno u izreci). Tužilje su oslobođene od plaćanja sudskih taksi i obavezane su da tuženom solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 74.725,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3591/22 od 29.09.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23-drugi zakon), jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti novog tumačenja prava. Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o tužbenom zahtevu radi isplate neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora sa pripadajućom kamatom, kojom je utvrđeno da tužbeni zahtev nije osnovan. Pobijana odluka je u skladu sa zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 05.07.2022. godine (da zaposleni u javnim službama, kao korisnici budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog). Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u skladu su i sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, o postojanju prava tužilaca na isplatu traženih naknada i nisu u suprotnosti sa tumačenjem materijalnog prava u pogledu primene odredaba Zakona o platama u državnim organima i javnim službama službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01... 86/19), koji kao lex specialis isključuje primenu opšte norme iz Zakona o radu. Imajući u vidu navedeno, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 11.06.2021. godine. Tužbu su podneli tužioci koji se nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP. Zbog toga se vrednost predmeta spora određuje prema vrednosti glavnih zahteva svakog od tužilaca zasebno odnosno merodavna je pojedinačno tražena vrednost glavnog zahteva, a to su u konkretnom slučaju iznosi: za tužilju AA 202.017,20 dinara; za tužioca BB 179.585,30 dinara; za tužilju VV 182.039,20 dinara; za tužilju GG 190.801,80 dinara; za tužilju DD 120.763,20 dinara, pa kako pojedinačno tražene vrednosti glavnog zahteva ne prelaze dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe to revizija tužilaca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
