.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2125/2019
05.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića, Biserke Živanović i dr. Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Volarević advokat iz ..., protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik Boris Bogdanović advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 975/19 od 22.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 05.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 975/19 od 22.03.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 975/19 od 22.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 251/2018 od 16.01.2019. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i stavom drugim izreke obavezan je tuženi da za period od 01.09.2015. godine do 01.09.2017. godine isplati tužilji iznos od 116.494,66 dinara na ime naknade troškova za ishranu u toku rada sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.07.2018. godine do isplate, kao i iznos od 24.987,03 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da za isti period isplati tužilji iznos od 42.650,64 dinara na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.07.2018. godine do isplate, kao i iznos od 9.135,36 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 49.300,00 dinara, u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 975/19 od 22.03.2019. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici P1 251/2018 od 16.01.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku radi ujednačavanja sudske prakse.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP).
Prema odredbama člana 404. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse (razlog na kojem tuženi zasniva posebnu reviziju), jer pobijana presuda ne odstupa od sudske prakse - presuda ovog suda Rev2 176/2015 od 03.02.2016. godine i Rev2 2205/2016 od 27.10.2016. godine, donetih u činjenično i pravno istovetnim sporovima.
Pošto po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne postoje ni drugi razlozi predviđeni navedenom odredbom člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi bilo mesta odlučivanju o posebnoj reviziji, niti ih tuženi navodi, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, koja se u ovom postupku shodno primenjuje na osnovu člana 436. istog zakona, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju, tužba radi isplate (novčanog potraživanja) u ovom sporu podneta je dana 21.02.2018. godine. Podneskom od 24.08.2019. godine tužilac je povisio tužbeni zahtev u skladu sa nalazom veštaka. Vrednost pobijenog dela pravnosnažne presude je iznos od 159.145,30 dinara na ime ukupno dosuđene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora i za ishranu u toku rada, koji očigledno ne prelazi visinu dinarske protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, kao merodavnu za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP. Iznos obračunatih, nominalno iskazanih i dosuđenih zateznih kamata nije uzet u obzir pri određivanju vrednosti predmeta spora, shodno članu 28. stav 2. ZPP.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
