Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu, u pobijanom delu, u smislu odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, osnovano revident u reviziji ukazuje na bitnu povredu učinjenu pred drugostepenim sudom, jer je drugostepeni sud propustio da primeni odredbu člana 270. stav 4. Zakona o parničnom postupku i tako učinio bitnu povredu propisanu odredbom člana 374. stav 1. istog zakona, u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, pošto je to bilo od uticaja na donošenje pravilne i zakonite odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen kod tuženog na radnom mestu „...“. Pri seči stabala u reonu ''...'' u ..., 05.08.2014. godine, tužilac je povređen tako što je na njega pala grana susednog stabla. Tom prilikom došlo je do preloma ključne kosti tužioca, pa mu je stavljena longeta, a nakon terapije vratio se na rad. Drugu povredu tužilac je zadobio 22.12.2014. godine, kada je sekao stablo u šumi ''...'', kojom prilikom je stablo udaljeno od mesta gde je tužilac sekao drvo 7-10 metara, iznenada palo i udarilo tužioca po glavi. Tom prilikom, tužilac je bio leđima okrenut stablu, a od zvuka svoje motorne testere kao i ostalih motornih testera u okolini, nije čuo zvuk pada drveta. Tom prilikom tužiocu su popucali ligamenti noge zbog čega je nosio gips, a zadobio je i povredu kičme. Sudski veštak dr Vladimir Basarić se, u svom nalazu, izjasnio da je povreda od 05.08.2018. godine, prelom leve ključne kosti, teške prirode, zbog koje postoji umanjenje životne aktivnosti tužioca koje se ogleda u smanjenoj mogućnosti da obavlja poslove za koje je potrebno nošenje i podizanje težih tereta, jer je kao posledica preloma leve ključne kosti zaostala ograničena pokretljivost u levom ramenu u lakom stepenu do 1/3 smanjene pokretljivosti, pa je životna aktivnost tužioca umanjena 10%. U odnosu na novu povredu koju je tužilac zadobio 22.12.2014. godine, sudski veštak se izjasnio da je prsnuće unutrašnje sveze levog kolenog zgloba povreda teške prirode, dok su ostale povrede (uboj grudnog koša i uboj levog ramena), lake prirode. Nakon povrede od 22.12.2014. godine tužilac je trpeo bolove jakog intenziteta u trajanju od 48 časova, zatim bolove srednjeg intenziteta narednih 48 časova, te bolove lakog intenziteta sledećih 8 nedelja. U objektivnom kliničkom nalazu postoji smanjenje pokretljivosti u levom kolenu u lakom stepenu, tako što je otežano dužeg lečenja, čučanja, hod uz i niz stepenice i slično, a postoji i smanjena mogućnost saginjanja prema napred u kičmenom stubu u srednjem stepenu. Kod povređenog postoji smanjenje životne aktivnosti koje se ogleda u smanjenoj mogućnosti obavljanja poslova za koje su potrebne gore navedene radnje, a u procentima to smanjenje iznosi 30%. DDOR Novi Sad je tužiocu na ime naknade iz osiguranja lica od posledica nesrećnog slučaja isplatio 23.10.2014. godine iznos od 30.000,00 dinara na ime invaliditeta zbog povrede pretrpljene 05.08.2014. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca usvojio, tako što je tuženog obavezao da mu na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjene životne aktivnosti zbog povrede pretrpljene 05.08.2014. godine isplati iznos od 200.000,00 dinara, a za povrede pretrpljene 22.12.2014. godine, tuženog je obavezao da tužiocu na ime pretrpljenih fizičkih bolova isplati iznos od 250.000,00 dinara i na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjene životne aktivnosti iznos od 500.000,00 dinara, nalazeći da su to iznosi pravične novčane naknade koji tužiocu i pripadaju, na osnovu odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, ''a uzimajući u obzir i sume koje je isplatilo osiguranje''.

Drugostepeni sud je pobijanim delom svoje presude delimično preinačio prvostepenu presudu, tako što je smanjio iznos priznat tužiocu na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjene životne aktivnosti 05.08.2014. godine, preko iznosa od 170.000,00 dinara, jer je tužiocu po osnovu invaliditeta osiguravajuće društvo isplatilo iznos od 30.000,00 dinara ''što prvostepeni sud nije uzeo u obzir prilikom utvrđivanja visine navedene naknade nematerijalne štete'', dok je u odnosu na povrede pretrpljene 22.12.2014. godine, za duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti odbio tužbeni zahtev tužioca preko iznosa od 400.000,00 dinara, a za pretrpljene fizičke bolove preko iznosa od 200.000,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate, nalazeći da je nakon zadobijene druge povrede 22.12.2014. godine, životna aktivnost tužioca umanjena za još 20%, odnosno da ukupno umanjenje životne aktivnosti kod tužioca zbog pretrpljene obe povrede iznosi 30%, a da za povredu pretrpljenu 22.12.2014. godine, pravičnu novčanu naknadu za pretrpljene fizičke bolove predstavlja iznos od 200.000,00 dinara.

Međutim, odluka drugostepenog suda zasnovana je na nejasnom i nepotpunom nalazu i mišljenju sudskog veštaka dr Vladimira Basarića od 09.01.2019. godine o procentu umanjene životne aktivnosti tužioca. Takođe,u odnosu na isplatu iznosa od 30.000,00 dinara tužiocu od strane osiguravajućeg društva koju je prvostepeni sud, suprotno zaključku drugostepenog suda, imao u vidu pri utvrđivanju iznosa novčane naknade nematerijalne štete, drugostepeni sud nije imao u vidu da je ta isplata tužiocu izvršena 23.10.2014. godine, kada su kriterijumi za utvrđivanje iznosa novčane naknade nematerijalne štete bili drugačiji u odnosu na kriterijume u vreme presuđenja.

Odredbom člana 270. stav 4. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako veštak dostavi nalaz i mišljenje koji je nejasan, nepotpun, ili protivrečan sam sebi, sud će da naloži veštaku da dopuni ili ispravi nalaz i mišljenje i odrediće rok za otklanjanje nedostataka, odnosno pozvaće veštaka da se izjasni na ročištu.

U svom nalazu od 09.01.2018. godine, sudski veštak dr Vladimir Basarić je naveo da zbog povrede koju je tužilac zadobio 05.08.2018. godine, kod njega postoji umanjenje opšte životne aktivnosti u procentu od 10%, a potom se izjašnjavao o zaostalim posledicama povrede koju je tužilac zadobio dana 22.12.2014. godine, da bi zaključio da kod povređenog postoji umanjenje opšte životne aktivnosti koje se ogleda u smanjenoj mogućnosti da obavlja poslove za koje su potrebne radnje dužeg stajanja, dužeg hodanja, savijanja prema napred, nošenja tereta većih od 5 kg, te da u procentima ovo umanjenje njegove životne aktivnosti iznosi 30%. Imajući u vidu nalaz ovog sudskog veštaka, prvostepeni sud je zaključio da je tužiocu životna aktivnost nakon prve povrede umanjena 10%, a nakon druge povrede 30%. Drugostepeni sud, suprotno tome, zaključuje da je nakon zadobijene druge povrede 22.12.2014. godine, došlo do umanjenja životne aktivnosti tužioca za još 20%, odnosno da je ukupno umanjenje životne aktivnosti kod tužioca zbog pretrpljene obe povrede 30%. Međutim, sudski veštak Vladimir Basarić, u svom nalazu od 09.01.2019. godine nije naveo da je procenat od 30% umanjenja životne aktivnosti tužioca, jedinstveni procenat, imajući u vidu da se posebno izjašnjavao o zaostalim posledicama povređivanja, kako 05.08.2014. godine, tako i 22.12.2014. godine. Dakle, bilo je nužno da sud naloži veštaku da svoj nalaz i mišljenje dopuni ili ispravi izjašnjenjem o jedinstvenom procentu umanjene životne aktivnosti tužioca kao posledici obe povrede, a nije tako postupio što je bilo od uticaja na donošenje pravilne i zakonite odluke. Dalje, pri odlučivanju o umanjenju iznosa novčane naknade nematerijalne štete tužiocu, za iznos isplaćen od strane osiguranja 23.10.2014. godine, drugostepeni sud nije imao u vidu da, zbog drugačijih kriterijuma za obračun naknade nematerijalne štete u vreme vansudske isplate u odnosu na vreme zaključenje glavne rasprave (08.09.2020.godine), je trebalo da prvo utvrdi iznos koji je, po tadašnjim kriterijumima, tužiocu pripadao za onaj vid nematerijalne štete za koji mu je naknada isplaćena i da stavljanjem u odnos isplaćenog i pripadajućeg iznosa utvrdi procenat namirenja tužioca tom isplatom za vid nematerijalne štete na koji se vansudska isplata iznosi. Odbijanjem iznosa koji odgovara procentualnom iznosu namirenja u vansudskom postupku, moguće je utvrditi iznos nenamirenog potraživanja tužioca, prema kriterijumima važećim u vreme presuđenja.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od njegovog ishoda, u smislu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku, potrebno je da drugostepeni sud, postupajući po primedbama iz ovog rešenja, otkloni ukazanu bitnu povrede odredaba parničnog postupka da bi potom imao mogućnost da, na osnovu potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, pravilnom primenom materijalnog prava donese novu odluku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić