Prema stanju u spisu predmeta, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 01.08.2008. godine, na radnom mestu ... . Tuženi je dana 19.05.2011. godine uručio tužiocu upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog nesavesnog, neblagovremenog i nemarnog izvršenja radnih obaveza, sa obrazloženjem da je dana 19.04.2011. godine tužilac krajnje nemarno izvršavao poslove i izveštavanja u vezi upotrebe logističkog softvera – na zahtev neposrednog rukovodioca u određenoj pošiljci nije obeležio povratna dokumenta i rastavio multicoli pošiljku, a koji propusti su doveli od pada kvaliteta poslovanja centra, čiji je ... bio tužilac. Zatim, dana 26.07.2011. godine tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca, koje je obrazloženo tvrdnjama da je isti nemarno vršio svoje radne dužnosti na dan 19.04.2011. godine, na način bliže opisan u sadržini upozorenja, uz dodatu napomenu da je dana 23.06.2011. godine zapisnički konstatovano da je tužilac odbio da prezentuje rad uz pomoć logističkog softvera neposrednom rukovodiocu. Prema sadržini iskaza tužioca, dana 19.04.2011. godine, regionalni menadžer tuženog BB je prilikom kontrole rada poslovnog centra tražio od tužioca da mu demonstrira otvaranje multicoli pošiljke, što tužilac nije mogao da učini, jer nije bio na obuci za rad u ovom programu, da je u tom momentu menjao dve koleginice koje rade na ovim poslovima, da korišćenje ovog softvera nije u njegovom opisu posla, već praćenje rada zaposlenih koji vrše ove poslove, te da nije odbio da izvrši nalog nadređenog, već je tražio da to učinu uz upotrebu priručnika. Iz sadržine iskaza svedoka BB proizlazi da je imenovani bio na obuci za rad na logističkom softveru i softveru za sklapanje multicoli pošiljke, da je stečeno znanje trebalo da prenese na rukovodioce ..., da je i pre spornog događaja bilo propusta u radu tužioca, da je dana 19.04.2011. godine tužilac odbio da izvrši demonstraciju, te da je morao da poznaje rad na predmetnom softveru, jer se radi o programu koji koriste ostali zaposleni čiji rad nadgleda.

Na temelju napred utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi izveli zaključak da je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužioca doneto protivno odredbi člana 179. Zakona o radu, imajući u vidu da tužilac nije učinio povredu radne dužnosti koja za pravnu posledicu ima prestanak radnog odnosa.

Nasuprot navodima revizije, ne može se smatrati povredom radne dužnosti tužioca, koja ima karakter nesavesnog i nemarnog postupanja, to što na zahtev neposredno nadređenog nije izvršio demonstraciju rada u programu za čije korišćenje nije bio osposobljen. Tuženi do zaključenja glavne rasprave nije priložio dokaz da je sproveo obuku tužioca za rad na logističkom softveru. Štaviše, tužilac je i pored nedostatka osposobljenosti za rad u okviru predmetnog softvera pokazao volju da na zahtev nadređenog izvrši traženu demonstraciju rada uz upotrebu priručnika, iz čega proizlazi da nije bilo eksplicitnog odbijanja od strane tužioca da traženu radnju preduzme, kako je to neosnovano istaknuto u sadržini revizije. Navedeno predstavlja suštinski razlog nezakonitosti osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu. Pored iznetog, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da tuženi u osporenom rešenju nije dao jasne i dovoljne razloge kojima obrazlaže postojanje zakonskog osnova za otkaz ugovora o radu tužioca, pre svega u pogledu konstatacije o uzročnoj vezi između propusta u radu tužioca sa budućim operacijama, odnosno padom kvaliteta i ugrožavanjem poslovanja. Izostalo je i obrazloženje koje su to okolnosti koje navedeni propust u radu tužioca kvalifikuju kao nemarno i nesavesno izvršenje radnih dužnosti, a ne kao propust lakšeg (blažeg) karaktera, koji ne opravdava otkazivanje ugovora o radu.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci ove presude, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer se ne radi o troškovima potrebnim za vođenje parnice u smislu člana 154. istog zakona.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić