Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku koja je učinjena pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 - drugi zakon) - u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po osnovu zaključenog ugovora o radu na neodređeno vreme broj ... od 01.06.2006. godine. Osporenim rešenjem tuženog od 28.01.2010. godine, na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2) i člana 185. Zakona o radu, otkazan je ugovor o radu tužiocu i zaposlenima kod tuženog, BB i VV, zbog toga što su postupili suprotno Uputstvu o radu na bezinskim stanicama i prodavnicama NIS - Petrola - Jugopetrol (tač. 15, 19 i 41), čime su izvršili povrede radnih obaveza iz člana 72. stav 1. tačka 10) Kolektivnog ugovora tuženog i člana 21. tačka 2. podtačka b, f, g) i j) Ugovora o radu i zajedno sa GG pričinili tuženom štetu u količini od 11.704,84 litara D-2 i eurodizela čija je finansijska vrednost 1.059.983,71 dinar, a koju Preduzeće „Unitrag“ odbija da plati. Prema navedenom rešenju, oni su kao prodavci na benzinskoj stanici „... put“ – ... u Beogradu u smenama u kojima su radili, u periodu od 04.07. do 12.08.2009. godine, u više navrata vršili unovčavanje kompanijske evidencione kartice „NIS-Petrol“ broj ..., koja glasi na registracioni broj vozila ..., a tužilac dana 04.07. i 09.07.2009. godine i kartice broj ... za vozilo ..., oba vozila u vlasništvu Preduzeća „Unitrag“ d.o.o. Užice, tako što su GG, vozaču navedenog preduzeća, davali gotovinu uz određeni procenat provizije i preko „Mellon Post“ terminala evidentirali prodaju po osnovu navedenih kartica, a zatim u službenu ispravu - pregled izdatog goriva po ugovoru - profakturi upisivali navodno izdate količine D-2 i evrodizela, registarski broj vozila i brojeve fiskalnih isečaka, iako su se kamioni reg. oznaka ... i ... u periodu od 23.07. do 16.08.2009. godine nalazili van Srbije, u Rusiji i Belorusiji, a video zapisi sistema video nadzora pokazuju da se kamion uopšte nije nalazio na objektu dana 10, 11. i 12.08.2009. godine; na ovaj način sačinjeni pregledi izdatog goriva po ugovoru - profakturi u kojima nisu upisivani brojevi putnih naloga za pomenuta vozila upotrebljeni su kao pravi i sa ostalom službenom dokumentacijom dostavljeni na obradu i fakturisanje Preduzeću „Unitrag“ d.o.o. Užice; prema nalazu Sektora za korporativnu zaštitu tuženog u periodu od 04.07. do 12.08.2009. godine, zajedno sa DD, angažovanim preko UP „Sigurnost Vračar“ za obavljanje pomoćnih poslova na ovoj benzinskoj stanici, evidentirali su četrdeset sedam točenja D-2 i sedam točenja evrodizela u ukupnoj količini od 11.704,84 litara, čija je finansijska vrednost 1.059.984,71 dinar, i to tužilac AA na dane 4, 9, 15, 18, 21. i 24.07.2009. godine i 04.08.2009. godine. U postupku je utvrđeno da je tužilac radio dana 4, 9, 15, 18, 21. i 24. jula 2009. godine i 04. avgusta 2009. godine i da je u njegovoj smeni došlo do korišćenja kompanijske kartice za Preduzeće „Unitrag“ doo Užice, te da je tadašnjem vozaču navedenog preduzeća tužilac u više navrata izdao veće količine dizel goriva sipanjem u kante koje je ovaj donosio, i to samo na osnovu uvida u kompanijsku karticu i njene provere, a bez traženja ostalih dokumenata na uvid, pri čemu tužilac nije vršio unovčavanje kartice. U periodu od 23.07. do 16.08.2009. godine kamioni Preduzeća „Unitrag“ doo Užice, reg oznaka ... i ..., su se nalazili van Srbije, u Belorusiji i Rusiji. Protiv tužioca, i još devet lica, podneta je krivična prijava da su izvršili krivično delo Zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. člana 35 KZ RS, a krivični postupak po istoj je protiv tužioca obustavljen rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu od 03.08.2016. godine, pravnosnažnim dana 08.08.2016. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu kao nezakonitog, kao i zahtev za vraćanje tužioca na rad i naknadu štete, sa obrazloženjem da je tužilac učinio povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu, jer se nije pridržavao Uputstva prilikom prodaje goriva pravnim licima, za koju je pravilno izrečena mera prestanka radnog odnosa, a osporeno rešenje doneto u proceduri propisanoj zakonom.

Odredbom člana 179. tačka 2) Zakona o radu je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u radnjama tužioca stekla obeležja povrede radne obaveze, budući da je tužilac, zaposlen kod tuženog na radnom mestu prodavca na benzinskoj stanici, svojom krivicom, ponašajući se suprotno utvrđenim obavezama iz opisa svog posla i suprotno Uputstvu o radu na benzinskim stanicama i prodavnicama tuženog od 06.11.2008. godine i Opštim pravilima i uslovima za izdavanje i korišćenje kompanijske kartice tuženog, učinio povredu radne obaveze predviđene članom 21. stav 3. tačka 2) podtač. g) i j) Ugovora o radu, koja predstavlja otkazni razlog, pa nema mesta poništaju rešenja o otkazu ugovora o radu kao nezakonitog. Tužilac je bio dužan da se upozna sa svim pravilima rada na benzinskoj stanici i da se istih pridržava, bez obzira na eventualno drugačije ustanovljenu praksu.

Pravilno je tuženi, shodno članu 180. stav 1. Zakona o radu sproveo postupak za utvrđenje tužiočeve odgovornosti za učinjene povrede radne obaveze koje su mu stavljene na teret, donošenjem pismenog upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.

Kako je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, to je neosnovan zahtev tužioca za vraćanje na rad i naknadu štete, s obzirom na akcesorni karakter tih zahteva.

Revizijom se, na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, ne može osporavati utvrđeno činjenično stanje, dok ostali revizijski navodi predstavljaju ponavljanje navoda koji su već isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge koje ovaj sud u svemu prihvata.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužioca odbijena, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu člana 153. i člana 154. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković