.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2132/2022
28.09.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Lazarević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3832/21 od 29.09.2021. godine, u sednici održanoj 28.09.2022. godine doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3832/21 od 29.09.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3832/21 od 29.09.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 348/20 od 03.06.2021. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe iz podneska tužilje od 29.03.2021. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji isplati na ime neiskorišćenog odmora u toku rada za period od 12.02.2017. godine do 31.10.2020. godine, ukupan iznos od 40.821,09 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene iznose od dospelosti do isplate, bliže određene ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 82.935,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3832/21 od 29.09.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene, potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke i odbijen kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužena, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP, a radi razmatranja pitanja od opšteg pravnog interesa i zbog ujednačavanja sudske prakse.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite o kojoj je odlučeno pobijanom presudom je isplata naknade štete tužiocu na ime neisplaćenog odmora u toku rada za period od 12.02.2017. godine do 30.10.2020. godine. O ovom pravu tužioca i visini tražene razlike, nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, iz kojih razloga u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Zbog čega nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, te je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 12.02.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 140.821,09 dinara.
Imajući u vidu odredbu člana 403. stav 3. ZPP, te da vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to u konkretnom slučaju revizija nije dozvoljena. Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
