U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Žigić, advokat u ..., protiv tuženog ... „BB“ a.d. ..., koga zastupa Marija Vučković, advokat u ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž1 559/18 od 11.04.2018. godine, u sednici veća održanoj 18.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž1 559/18 od 11.04.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru broj P1 159/17 od 09.01.2018. godine je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je poništeno rešenje tuženog broj ... od 22.12.2011. godine o otkazu ugovora o radu broj 1/I-13 od 01.01.2018. godine raspoređenom na poslovima radnika na ... zbog prestanka potrebe za radom 22.12.2012. godine. Obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi ga u skladu sa stručnom spremom i osposobljenošću i da mu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 463.500,00 dinara, u roku od 8 dana.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom broj Gž1 559/18 od 11.04.2018. godine odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu.

Tuženi je izjavio blagovremeno reviziju protiv pravnosnažne drugostepene presude zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), pa je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 01.01.2008. godine na poslovima radnika na ... . Kod tuženog su 25.05.2010. godine počele pripreme za aktivnosti radi sprovođenja socijalnog programa, te je 18.06.2010. godine utvrđena rang lista sa ukupno 53 zaposlenih. Na osnovu člana 9. Programa za rešavanja viška zaposlenih tuženi je sačinio bod listu, te je tužilac izbodovan sa ukupno 23 boda. Tuženi je 21.06.2010. godine doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, te je članom 8. predviđeno da je sastavni deo pravilnika Opis poslova na radnim mestima po organizacionim delovima društva sa brojem izvršilaca, a kojim je predviđeno 4 izvršioca na radnom mestu ... (čuvar, portir, vatrogasac). Istog dana je doneo Predlog programa rešavanja viška zaposlenih u kome je konstatovano da na dan usvajanja predloga kod tuženog ima 53 zaposlena i da je od toga 45 zaposlenih tehnološki višak, te da će se otkazivanje ugovora o radu vršiti sukcesivno u roku od 90 dana od dana donošenja programa. Tužilac je bio obuhvaćen ovim predlogom programa. Međutim, zbog teške finansijske situacije prvenstveno zbog nedostatka finansija za isplatu otpremnina tuženi nije mogao u potpunosti da realizuje program, tako da su zaposleni koji su proglašeni tehnološkim viškom nastavili da rade kod tuženog, a među njima i tužilac. Tužilac je nastavio sa radom do decembra 2011. godine kao ... . Nakon poboljšanja finansijske situacije tuženog pristupilo se ponovo utvrđivanju viška zaposlenosti, s tim da nije sačinjen Program rešavanja viška zaposlenih. Upravni odbor tuženog je 16.12.2011. godine doneo odluku o utvrđivanju (proglašenju) viška zaposlenih između ostalog na poslovima radnika na ... za dva izvršioca zbog prestanka potrebe za radom na ovim poslovima nastalih zbog organizacionih promena u procesu rada i smanjenja dela osnovnih sredstava, a usled nemogućnosti raspoređivanja na druge poslove i zadatke. Tom odlukom smanjen je broj izvršilaca na radnom mestu ... sa četiri na dva izvršioca. Tuženi je 22.12.2011. godine doneo rešenje broj 1838/11 o otkazu ugovora o radu tužioca zbog prestanka potrebe za njegovim radom. Utvrđeno je da u postupku sprovođenja programa i nakon što je tužiocu otkazan ugovor o radu na njegovom radnom mestu tuženi nije zapošljavao radnike u formi radnog odnosa već po osnovu obavljanja privremenih i povremenih poslova.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su ocenili da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu tuženi doneo suprotno Zakonu o radu.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da u situaciji kada poslodavac nije u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenog kao što je bio konkretan slučaj, poslodavcu ne daje pravo da bez određenih kriterijuma sam odlučuje koji zaposleni predstavlja višak već naprotiv, određivanja lica koja predstavljaju višak od više izvršilaca na istom radnom mestu, bez primene kriterijuma, takvu odluku čini nezakonitom.

Članom 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05, 61/05 i 54/09) je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U konkretnom situaciji radno mesto na kojem je tužilac radio nije ukinuto već je došlo do smanjenja broja izvršilaca sa četiri na dva izvršioca, pa je tuženi bio dužan da primeni kriterijume kako bi utvrdio ko od zaposlenih predstavlja višak. Tek ukoliko bi primenom određenih kriterijuma tužilac ispunjavao uslove da bude proglašen viškom zaposlenih, a tuženi ne bi imao mogućnosti da ga rasporedi na druge odgovarajuće poslove, tuženi bi mogao da donese rešenje o predstanku radnog odnos tužioca po navedenom osnovu.

Tuženi u reviziji ponavlja žalbene navode o pogrešnoj primeni materijalnog prava iznoseći neprihvatljiv pravni stav o tome da poslodavac nije bio dužan da primeni kriterijume. Ukazivanje da je tuženi prilikom rešenja o otkazu ugovora o radu imao u vidu već postojeću bodovnu listu od 18.06.2010. godine se takođe ne može prihvatiti budući da je otkaz ugovora o radu dat 22.12.2011. godine, što vremenski čini raspon od godinu i po dana, a u kom periodu su već mnogi radnici otpušteni i bitno je bila izmenjena situacija kod tuženog. Činjenica što je tuženom odgovaralo da tužilac bude na plaćenom odsustvu (tvrdi da uz njegovu saglasnost nije dolazio na rad jer nije imao šta da radi) ne oslobađa tuženog poslodavca obaveze da primeni određene kriterijume za sve zaposlene koji se nalaze na istom radnom mestu jer je došlo do smanjenja potrebnog broja izvršilaca, kako bi od četiri izvršioca izvršio odabir dva radnika koji će nastaviti da rade.

U preostalom delu revizijom se pobija utvrđeno činjenično stanje zbog čega se revizija ne može izjaviti (član 407. stav 2. ZPP), pa ovi revizijski navodi nisu razmatrani od strani Vrhovnog kasacionog suda.

Kako je posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu reintegracija zaposlenog (član 191. Zakona o radu), to su pravilno nižestepeni sudovi odlučili da tužioca vrate na rad.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana, pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić