Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi koje zahteva odredba člana 404. stav 1. ZPP da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.

Prema razlozima drugostepene presude, tužiocu je dosuđena naknada u vidu dodatka na zaradu po osnovu pripravnosti, u skladu sa odredbama člana 147a stav 1. tačka 5. i tačka 4. Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“, br.101/2005-64/2015), kao i primenom odredbe člana 12. stav 1. tačka 5. podtačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Sl. glasnik RS“, br.22/2015). Tužiocu je dosuđen dodatak na platu povodom pripravnosti na osnovu utvrđene činjenice da se u utuženom periodu nalazio u stanju pasivnog dežurstva, odnosno pripravnosti i da mu tužena u tom periodu nije isplaćivala naknadu po tom osnovu.

Imajući u vidu da je o pomenutom pravu tužioca odlučeno primenom materijalnog prava na način koji je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o navedenom pravnom pitanju, sledi da nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, niti za novim tumačenjem prava. Ne postoji ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Posebna revizija ne može da se izjavi zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka već isključivo zbog pogrešne primene materijalnog prava i to u korelaciji sa razlozima navdenim u odredbi čl. 404 st. 1 ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužene, u skladu sa odredbom člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužene nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora pobijenog dela presude u konkretnom slučaju iznosi 127.016,94 dinara. Imajući u vidu da u ovom sporu iz radnog odnosa, koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u smislu odredbe člana 441. ZPP, već na potraživanje u novcu, vrednost predmeta spora pobijenog dela presude ne prelazi zahtevani revizijski cenzus, to revizija tužene nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić