Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3046/18 od 07.03.2019. godine, preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu prvog i trećeg stava izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da joj na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na pravično suđenje isplati novčani iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.07.2018. godine, pa do isplate, dok je za razliku između potraživanog i dosuđenog iznosa na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda i prava na pravično suđenje, za iznos od 4.900.000,00 dinara, tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan. Drugim stavom izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 56.086,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18), a u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, pa je našao da revizija tužilje dozvoljena i neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je obavljala sudijsku funkciju sudije Opštinskog suda u ..., koja joj je prestala po odluci Visokog saveta sudstva od 31.12.2009. godine, broj ...-...-.../...-... od 25.01.2009. godine. Odlukom Visokog saveta sudstva od 25.04.2012. godine, odbijen je kao neosnovan prigovor tužilje, a odlukom Ustavnog suda od 24.07.2012. godine poništena je odluka Visokog saveta sudstva i naloženo je da se izvrši ponovni izbor. Visoki savet sudstva je 13.11.2012. godine tužilju izabrao za sudiju Osnovnog suda u ... . Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka neuropsihijatra, tužilja je usled neizbora na sudijsku funkciju trpela duševne bolove jakog intenziteta u trajanju od dvanaest meseci, od 17.12.2009. godine, zatim duševne bolove srednjeg intenziteta u trajanju od osam meseci, do novembra 2012. godine, kada je vraćena na posao, kao i bolove lakog intenziteta koje će trpeti i ubuduće.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda i povede prava na pravično suđenje u iznosu od 5.000.000,00 dinara, dok je pobijanom presudom drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i obavezao tuženu da tužilji zbog povrede prava na pravično suđenje isplati iznos od 100.000,00 dinara, dok je za preostali traženi iznos na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je apelacioni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu u navedenom delu i odlučio kao u izreci.

Naime, odlučivanje o izboru sudija od strane Visokog saveta sudstva predstavlja odlučivanje o pravima i obavezama sudija, pa donošenje ove vrste odluke od strane Visokog saveta sudstva predstavlja posebnu vrstu suda (što je u skladu i sa izjašnjenjem Evropskog suda za ljudska prava, u tumačenju odredbe člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda), zbog čega se na ovaj postupak imaju primeniti i pravila o zaštiti prava na pravično suđenje.

Prva odluka Visokog saveta sudstva predstavlja uopštenu odluku kojom je odlučeno o neizboru svih sudija, među kojima je i ovde tužilja, iz čega proizilazi da svi neizabrani kandidati nisu ispunili uslove za izbor propisane pravilima Visokog saveta sudstva. Po izjavljivanju ustavne žalbe, Visoki savet sudstva je doneo pojedinačnu odluku kojom je ponovo utvrđeno da tužilja ne ispunjava uslove za izbor sudije, ali je u postupku preispitivanja odluke povodom prigovora prvog sastava Visokog saveta sudstva, taj organ doneo odluku povodom prigovora na odluku o izboru, tako što je prigovor ovde tužilje usvojen i promenjena prethodna odluka, a tužilja izabrana za sudiju Osnovnog suda u ... .

Iz utvrđenja da je prigovor tužilje osnovan proizilazi da je prethodnom odlukom došlo do povrede njenog prava na pravično suđenje. Pravo na pravično suđenje zagarantovano je odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije, kao i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Prema Ustavu Republike Srbije, pravo na pravično suđenje je svrstano u ljudska i manjinska prava i slobode, koja se primenom člana 18. stav 1. Ustava neposredno primenjuju, što znači da pravo na pravično suđenje predstavlja jedno od prava ličnosti. Pravilan je zaključak sudova da tužilja ima pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede ovog prava, s obzirom da čast i ugled spadaju u pojam prava ličnosti, koja pored časti i ugleda, kao elemenata prava prava ličnosti, spadaju i sva druga prava iz člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (pravo na život, fizički i psihički integritet, zdravlje, pijetet, dostojanstvo, privatni život, pravo na iznošenje mišljenja, zaštitu lika i ličnosti, privatne podatke i slično).

Povreda prava na pravično suđenje u konkretnom slučaju otklonjena je novom odlukom Visokog saveta sudstva od 25.04.2012. godine, ali imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja koje su utvrđene u postupku pred nižestepenim sudovima, pravilno je apelacioni sud primenio materijalno pravo kada je zaključili da tužilja, u skladu sa odredbom člana 200. stav 1. ZOO ima pravo na naknadu štete koja joj je pričinjena zbog povrede prava na pravično suđenje, kao jednog od prava ličnosti. Visinu nematerijalne štete pravilno je apelacioni sud odmerio u skladu sa kriterijumima predviđenim stavom 2. istog člana, zbog čega i po shvatanju ovog suda, dosuđeni iznos od 100.000,00 dinara predstavlja adekvatno obeštećenje tužilji u odnosu na učinjenu povredu prava.

Preko dosuđenog iznosa, a suprotno revizijskim navodima, zahtev tužilje za naknadu ovog vida nematerijalne štete je neosnovan, s obzirom da u obrazloženoj pojedinačnoj odluci o neizboru tužilje za sudiju Osnovnog suda u ..., kao ni u nastupima predstavnika Visokog saveta sudstva, nije bilo omalovažavanja ili nepoštovanja ličnosti tužilje, bilo kog vida klevete ili navoda koji zadiru u njen privatni, lični ili porodični život, što znači da navedena odluka nije doneta u cilju povrede navedenih ličnih dobara tužilje niti nanošenja bilo kog vida štete, a što i dosuđivanje u većem iznosu čini neosnovanim.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić