U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Jablanović, advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva “Pomoć na drumu 987“ DOO, sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 820/18 od 31.10.2018. godine, u sednici veća održanoj 21.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 820/18 od 31.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 36/2016 od 19.07.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu br.17-16 od 22.01.2016. godine, kao nezakonito. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete u vidu izgubljene zarade za period od 27.01.2016. godine do 26.06.2016. godine, zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu, plati iznose utvrđene u izreci sa zakonskom zateznom kamatom (visina iznosa i datum dospeća utvrđen izrekom). Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da u ime tužioca nadležnim fondovima i ustanovama uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i doprinose za zdravstveno osiguranje i doprinose za slučaj nezaposlenosti. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete umesto vraćanja na rad isplati iznos od 178.112,00 dinara, dok je od dosuđenog iznosa po navedenom osnovu, za iznos od još 222.640,00 dinara do traženih 400.752,00 dinara, tužbeni zahtev odbijen. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 90.907,68 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti rešenja o troškovima postupka, pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 820/18 od 31.10.2018. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu tužbenog zahteva.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitijući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom, s obzirom da je drugostepeni sud pravilno i potpuno primenio sve odrebe procesnog zakona koje su bile od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke. Zbog bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju ukazuje revident, revizija se ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po Ugovoru o radu od 25.03.2010. godine na radnom mestu ..., a Aneksom 1. ugovora od 28.12.2012. godine, raspoređen je na radno mesto ... . Tuženi je doneo prvo Upozorenje o otkazu ugovora o radu tužiocu dana 09.03.2015. godine zbog ponašanja koje predstavlja radnju krivičnog dela na radu i u vezi sa radom, kao i nepoštovanje radne discipline utvrđene ugovorom o radu. Upozorenje je doneto na osnovu izveštaja o utvrđenim nepravilnostima, koji je stručna služba tuženog sačinila 17.12.2014. godine. Tuženi se izjasnio na navode iz prvog Upozorenja, negirajući ih. Po prvom Upozorenju, tuženi nije tužiocu otkazao ugovor o radu, već je doneo drugo Upozorenje dana 17.12.2015. godine, upućeno tužiocu, zaposlenom na radnom mestu ..., zbog nesavesnog i nemarnog vršenja poslova, jer su kontrolom knjiženja utvrđene nepravilnosti usled kojih je za poslodavca nastala šteta u visini 78.615,00 dinara. Protiv zaposlenog, tužioca podneta je krivična prijava nadležnom javnom tužilaštvu dana 20.08.2015. godine. Tužilac je porekao svoju odgovoranost za nepravilno knjiženje i istakao da je nastupila zastarelost za davanje otkaza. Rešenjem tuženog od 21.01.2016. godine, tužiocu, zaposlenom na radnom mestu ..., otkazan je ugovor o radu zbog toga što je svojom krivicom učinio težu povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu. Povreda radne obaveze je učinjena na taj način što je tokom 2011, 2012. i 2013. godine, tužilac u dogovoru sa BB, pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu 78.615,00 dinara, na taj način što je BB (šef ...) izvršila netačna knjiženja na kontu sa označenim brojevima u osporenom rešenju i tako iskazala netačan saldo na analitičkom kontu. Tuženi poslodavac se u osporenom rešenju poziva na izveštaj interne komisije za utvrđivanje nepravilnosti u poslovanju (bez broja i datuma), kao i na nalaz veštaka ekonomsko-finansijske struke od 02.01.2016. godine, iz koga se utvrđuje da je tužilac svojom krivicom učinio težu povredu radne obaveze, te da su ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 2. Zakona o radu. Sud je utvrdio vreme koje je tužilac proveo u radnom odnosu kod tuženog, godine života tužioca i broj izdržavanih članova porodice.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo, kada je rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu poništeno, kao nezakonito i obavezan tuženi da tužiocu isplati naknadu štete, kao zamenu za reintegraciju u radni odnos.

Tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...75/14) – zbog nesavesnog i nemarnog izvršavanja radne obaveze.

Član 180. stav 2. Zakona o radu, propisuje da u upozorenju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze, poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Prema članu 185. navedenog Zakona, ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Član 193. istog Zakona propisuje da se zaposlenom u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, osim u slučaju iz člana 172. ovog zakona.

Sud u sporu iz radnog odnosa ceni zakonitost rešenja sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, sprovedenog otkaznog postupka i činjeničnih navoda iz osporenog rešenja.

Prema navedenim odrebama Zakona o radu, poslodavac ima obavezu da u upozorenju i rešenju o otkazu ugovora o radu iz disciplinskih razloga navede vreme, mesto i način izvršenja povrede radne obaveze koja se zaposlenom stavlja na teret, kako bi se zaposlenom omogućilo pravo na odbranu u postupku pred poslodavcem, te da bi se mogla oceniti njegova zakonitost u sudskom postupku. Upozorenje koje je tuženi doneo 17.12.2015. godine, kao ni osporeno rešenje od 22.01.2016. godine ne sadrže navod na koji je način se tužilac, koji je u trenutku otkaza obavljao ..., pomagao BB, šefu ..., u izvršenju radnje povrede radne obaveze koja se sastoji u nepravilnom knjiženju konta, usled čega bi zajedno sa njom pribavio protivpravnu imovinsku korist. U toku postupka tuženi poslodavac na kome leži teret dokazivanja nije pružio nijedan dokaz kojim bi potkrepio uoštene navode iz upozorenja i osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu.

Shodno navedenom, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos i usvojili tužbeni zahtev. Otkazni akti (upozorenje i odluka o otkazu) ne sadrže činjenice i dokaze putem kojih se može identifikovati otkazni razlog koji je primenio poslodavac, i to u pogledu načina izvršenja povrede radne obaveze. Iz navedenih razloga, navodi revizije da je materijalno pravo pogrešno primenjeno nisu osnovani.

Imajući u vidu da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, pravilna je ocena nižestepenih sudova da je tuženi u obavezi da mu isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i da na njegovo ime, na dosuđene mesečne iznose izgubljene zarade, uplati pripadajuće doprinose, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu. Istovremeno, zaposlenom kome je radni odnos prestao bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, saglasno članu 191. stav 5. Zakona o radu, sud će, na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da mu naknadi štetu, i to u iznosu do najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života i broja izdržavanih članova porodice. Suprotno revizijskim navodima, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da tužilac, kome je nezakonito prestao radni odnos i nije zahtevao vraćanje na rad, ima pravo na naknadu štete, na osnovu člana 191. st. 5, 8. i 9. Zakona o radu, koju je tuženi u obavezi da nadoknadi tužiocu, i to u iznosu od 8 zarada, koja je odmerena srazmeno vremenu provedenom u radnom odnosu kod tuženog, godinama života tužioca i broju izdržavanih članova porodice.

Revizijski navodi se u pretežnom delu odnose na ocenu izvedenih dokaza i pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog, u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić