U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zidnovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladan Stojiljković, advokat u ..., protiv tuženog Telenor DOO iz Novog Beograda, čiji je punomoćnik Aleksandar Petrović, advokat u ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 480/18 od 13.06.2018. godine, u sednici veća od 28.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 480/18 od 13.06.2018. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 3529/13 od 29.08.2017. godine, stavom prvim izreke, poništeno je rešenje tuženog broj ../08 od 10.01.2008. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu od 25.08.2006. godine sa danom 29.02.2008. godine; stavom drugim izreke utvrđeno je da postoji potraživanje tužilje prema tuženom na ime naknade štete u iznosu od 472.290,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2008. godine do isplate; stavom trećim izreke utvrđeno je da postoji potraživanje tuženog prema tužilji na ime isplaćene otpremnine u iznosu od 264.942,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.10.2016. godine do isplate; stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade štete isplati iznos od 207.348,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.10.2016. godine do isplate; stavom petim izreke obavezan je tuženi da tužilji isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 472.290,00 dinara od 01.03.2008. godine do 21.10.2016. godine; stavom šestim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva da se utvrdi postojanje potraživanja na ime naknade štete u iznosu od 1.004.580,00 dinara; stavom sedmim izreke odbijen je kompenazcioni prigovor na ime zakonske zatezne kamate na iznos od 264.942,00 dinara za period od 29.02.2008. godine do isplate; stavom osmim izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 480/18 od 13.06.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u prvom, drugom, četvrtom, petom i sedmom stavu izreke; stavom drugim izreke ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u osmom stavu izreke prvostepene presude i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažnog dela presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je blagovremeno podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijske navode kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao jer se, prema članu 407. stavu 2. ZPP, revizija ne može izjaviti iz navedenog razloga.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je, kao diplomirani pravnik, bila u radnom odnosu kod tuženog na poslovima ... počev od 25.08.2006. godine. Aneksom ugovora o radu od 17.10.2006. godine tužilja je raspoređena u Odsek ... u okviru Odeljenja ... .

Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 16.10.2007. godine ukinuta je organizaciona jedinica u koju je tužilja bila raspoređena. Aktivni poslovi sa ... premešteni su u nadležnost novoformiranih jedinica u okviru Odeljenja ... u kojem nije postojala potreba za poslovima diplomiranog pravnika. Tužilja nije raspoređena na drugo radno mesto.

Rešenjem tuženog o otkazu ugovora o radu br. ../08 od 10.01.2008. godine tužilji je otkazan ugovor o radu sa danom 29.02.2008. godine zbog prestanka potrebe za njenim radom usled ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog. Tužilji je 29.02.2008. godine isplaćena otpremnina u iznosu od 264.942,00 dinara.

U vreme kada je tužilji otkazan ugovor o radu tuženi je raspisao interni konkurs za radno mesto pravnika u Službi ... . Tužilja nije mogla da konkuriše jer nije imala pristup internoj mreži pošto je bila na godišnjem odmoru.

Mesečna zarada koju bi tužilja ostvarila da je nastavila da radi kod tuženog iznosila bi 98.458,00 dinara.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, otkaz ugovora o radu tužilji je nezakonit jer je u isto vreme tuženi raspisao interni konkurs za radno mesto pravnika, a nije tužilju rasporedio na to radno mesto koje je odgovaralo njenoj stručnoj spremi.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje da je pobijana presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 1. u vezi člana 396. stava 1. ZPP jer obrazloženje pobijane presude sadrži razloge koje je drugostepeni sud uzeo u obzir po službenoj dužnosti i ocenu bitnih žalbenih navoda.

Članom 179. tačkom 9) Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Tuženi je tužilji otkazao ugovor o radu jer je ukinuo odsek u kojem je tužilja bila raspoređena, a u isto vreme je raspisao interni konkurs za radno mesto pravnika u drugom odseku. Tuženi je usled organizacionih promena mogao da otkaže ugovor o radu tužilji jedino ukoliko je prestala potreba za obavljanjem određenog posla ili ukoliko je došlo do smanjenja obima posla. Ne može se smatrati da je prestala potreba za obavljanjem poslova pravnika kod tuženog jer je istovremeno sa otkazivanjem ugovora o radu tužilji tuženi raspisao konkurs za radno mesto pravnika. Ne može se smatrati ni da je došlo do smanjenja obima posla samo zbog toga što je tuženi ukinuo odsek u koji je tužilja bila raspoređena jer je istovremeno u drugom odseku raspisao konkurs za radno mesto pravnika. Shodno navedenom tužilji je otkazan ugovor o radu suprotno odredbama člana 179. tački 9) ZOR.

Revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu člana 191. stava 4. ZOR nisu osnovani. Nižestepenim presudama je pravilno tuženi obavezan da tužilji naknadi štetu u visini pet mesečnih zarada koje bi tužilja ostvarila da radi kod tuženog imajući u vidu da je tužilja u radnom odnosu kod tuženog bila od 25.08.2006. godine, tužiljinu dob i da nema obavezu izdržavanja članova porodice. Pravni osnov tužbenog zahteva za naknadu štete je regulisan odredbama člana 191. stava 4. ZOR i članova 186. i 189. stava 2. ZOO. Visina štete pravilno je utvrđena prema poslednjoj mesečnoj zaradi koju je tužilja ostvarila kod tuženog, a ne prema visini zarade kod tuženog u vreme presuđenja. Šteta za tužilju je nastala u trenutku kada je dobila nezakonit otkaz, a ne u trenutku presuđenja. Obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. Stoga tužilja ima pravo na isplatu zakonske zatezne kamate na iznos naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa od 01.03.2008. godine do isplate.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ističe da tuženi na iznos potraživanja iz kompenzacionog prigovora ima pravo na zakonsku zateznu kamatu od 29.02.2008. godine. Pravni osnov potraživanja tuženog zasniva se na odredbama članova 210. i 214. ZOO. Tuženi je otpremninu isplatio zbog otkaza ugovora o radu, a kako je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno, otpao je pravni osnov po kojem je otpremnina isplaćena. Tužilja je savesni sticalac iznosa od 264.942,00 dinara jer u momentu sticanja nije mogla znati da će rešenje o otkazu ugovora o radu biti poništeno. Tužilja je, kao savesni sticalac u obavezi da vrati stečeno bez osnova sa zakonskom zateznom kamatom od dana isticanja kompenzacionog prigovora. Stoga su nižestepeni sudovi pravilno utvrdili da potraživanje tuženog prema tužilji iznosi 264.942,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.10.2016. godine do isplate. Nižestepenim presudama je o kompenzacionom prigovoru odlučeno na osnovu pravilne primene članova 336. i 337. ZOO.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 153. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka jer nije uspeo u ovom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić