U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u radnom sporu tužioca D.M. iz B., čiji je punomoćnik V.M., advokat u Z., protiv tuženog F. a.d. iz B., koga zastupa B.M., advokat u B., radi poništaja rešenja o otkazu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 278/14 od 02.10.2014. godine, u sednici veća održanoj 30.09.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tuženog kao neosnovana, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 278/14 od 02.10.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 278/14 od 02.10.2014. godine je odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu broj P1 2858/12 od 05.03.2013. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj 227/09 od 09.10.2009. godine zavedeno 14.10.2009. godine o otkazu ugovora o radu broj 1/09 od 01.02.2009. godine i aneksa 1/09-351 od 24.08.2009. godine. Obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad i da mu nadoknadi troškove spora u iznosu od 106.000,00 dinara, sve u roku od osam dana.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/2011 i 55/2014), pa je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima referenta za pravne i carinske poslove u službi za pravne poslove. Dana 24.09.2009. godine u kancelariji broj 722 u prisustvu koleginica iz drugog odeljenja, tužilac se nedolično ponašao, pa su koleginice sačinile belešku u kojoj su navele na koji način se tužilac nedolično ponašao. Tuženi je 01.10.2009. godine doneo rešenje o privremenom udaljenju tužioca sa rada počev od 02.10.2009. godine. Tuženi je tužioca upozorio o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Upozorenje je zajedno sa rešenjem o privremenom udaljenju istaknuto na oglasnoj tabli tuženog, a tužiocu su neposredno uručeni 07.10.2009. godine. Tuženi je zatražio mišljenje sindikata. Tužilac se nije izjasnio na upozorenje. Rešenje o otkazu ugovora o radu tuženi je doneo 14.10.2009. godine.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su zaključili da je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito zato što upozorenje nije sačinjeno u formi koju zahteva odredba člana 180. Zakona o radu.

Odredbom člana 180. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br.24/2005, 61/2005), je propisano da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tačka 1. do 6. ovog Zakona, zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Stavom 2. je propisano da je poslodavac dužan da u upozorenju navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Pravilno su nižestepeni sudovi cenili da upozorenje koje je tuženi dostavio tužiocu ne ispunjava uslove propisane stavom 2. navedenog člana 180. Zakona o radu. U upozorenju je navedeno da se tužilac nedolično ponašao u kancelariji broj 722, da je vređao druge zaposlene, koleginice iz sektora službe za računovodstvo. Međutim, tuženi je propustio da navede u čemu se sastojalo to nedolično ponašanje tužioca, koje zaposlene je vređao, ko su koleginice iz sektora službe za računovodstvene poslove koje je tužilac vređao i na koji način. Tuženi takođe nije dostavio nikakav dokaz za navode iz upozorenja iako je to propisano navedenom zakonskom odredbom. Izjave koje su sačinile radnice LJ.P., S.Ć., S.R. i N.H., na koje se tuženi poziva u rešenju u otkazu ugovora o radu tužiocu nisu dostavljene da se na njih izjasni. Upozorenje je akt pokretanja otkaznog postupka. Poslodavac upozorenjem predočava radniku da postoje razlozi za otkaz ugovora o radu i smisao upozorenja je da se tuženi izjasni o svemu što mu se stavlja na teret, a pre svega o tome da li je učinio povredu radne obaveze i da li postoje druge okolnosti koje su značajne za činjenično i pravno razjašnjenje slučaja. Propust tuženog je u tome što je u upozorenju naveo samo to da se tužilac nedolično ponašao 24.09.2009. godine u kancelariji broj 722 u sedištu tuženog, a nije naveo kao ni u pobijanom rešenju u otkazu ugovora o radu, činjenični opis povrede radne obaveze, odnosno nije naveo na koji način je tužilac izvršio povredu radne obaveze i koji su to konkretni razlozi zbog kojih se tužiocu otkazuje ugovor o radu. Pravilno su nižestepeni sudovi cenili ove okolnosti i pravilno su utvrdili da ovaj propust tuženog, rešenje o otkazu ugovora o radu čini nezakonitim i da se stoga nisu stekli uslovi iz člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu za otkaz ugovora o radu.

Kako revident ponavlja žalbene navode o kojima se drugostepeni sud već izjasnio, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.