Nižestepeni sudovi su utvrdili da je tužilac kao tuženog označio ogranak stranog pravnog lica, koji nema svojstvo pravnog lica i samim tim nema ni stranačku sposobnost, pa su primenom odredaba člana 74. stav 1, 79. i 80. stav 5. Zakona o parničnom postupku, kao i odredaba čl. 2, 3. i 567. Zakona o privrednim društvima, odbacili tužbu tužioca.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijano rešenje doneto pogrešnom primenom odredaba Zakona o parničnom postupku i Zakona o privrednim društvima, kako se to osnovano i u reviziji tužioca navodi.

U postupku je tuženi ITALIANA CONSTRUZIONI S.P.A – OGRANAK, Beograd Strano pravno lice može trajno da obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije preko ogranka koji se osniva i registruje. Prema odredbi člana 567. st. 1. i 2. Zakona o privrednim društvima, ogranak privrednog društva je izdvojeni organizacioni deo privrednog društva na teritoriji Republike Srbije preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom. Ogranak nema svojstvo pravnog lica u pravnom prometu i istupa u ime i za račun privrednog društva. Prema odredbi člana 569 ovog zakona, ogranak domaćeg i stranog pravnog lica se registruje u skladu sa zakonom o registraciji. Registracija i poslovanje ogranka stranog pravnog lica, pored Zakona o privrednm društvima i Zakona o postupku registracije u agenciji za privedne registre uređeni su i drugim zakonima kojim je regulisano njegovo poslovanje. To su Zakoni o spoljnotrgovinskom poslovanju, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o računovodstvu i poreskim zakonima, iz čijih odredbi proizlazi stranačka sposobnost ogranka inostranog pravnog lica. Tako je odredbom člana 3. stav 1. Zakona o spoljnotrgovinskom prometu propisano da je domaće lice u smislu ovog zakona pravno lice, ogranak domaćeg i stranog pravnog lica i preduzetnici koji imaju sedište, odnosno koji su registrovani u Republici Srbiji, kao i fizičko lice koje ima prebivalište u Republici Srbiji, osim fizičkog lica koje ima prebivalište, odnosno boravište van Republike Srbije duže od godinu dana. Zakon o deviznom poslovanju propisuje u članu 2 da je rezident ogranak stranog pravnog lica upisan u registar kod nadležnog organa u Republici Srbiji, zatim propisuje da u skladu sa članom 18 može uzimati kredite i zajmove iz inostranstva samo od nerezidenata, da posluje preko rezidentnog računa i dr. Prema članu 59 ovog zakona, Narodna banka Srbije propisuje kojom novčanom kaznom će se kazniti rezidenti i za koji prekršaj, tako da da ogranak stranog pravnog lica može biti stranka u raznim postupcima, prekršajnom, upravnom i poslovima platnog prometa.

Prema Zakonu o računovodstvu, ogranci stranih pravnih lica vode poslovne knjige i sastavljaju finansijske izveštaje na isti način kao i domaća pravna lica. U pogledu poreskih propisa, ogranak stranog pravnog lica primenjuje propise koji se odnose na domaća pravna lica i poreski je obveznik.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud sagledavajući sve navedene propise i status ogranka stranog pravnog lica, nalazi da se tuženom može da prizna svojstvo stranke u smislu člana 74. stav 4. Zakona o parničnom postupku kojim je propisano da izuzetno parnični sud može rešenjem koje ima pravno dejstvo u određenoj parnici da prizna svojstvo stranke i onim oblicima udruživanja i organizovanja koji nemaju stranačku sposobnost u smislu stavava 1. i 2. ovog člana ako utvrdi da s obzirom da predmet spora ispunjava bitne uslove za sticanje stranačke sposobnosti, a naročito ako raspolažu imovinom na kojoj se može sprovesti izvršenje.

Pore navedenog, treba imati u vidu da je u pitanju spor iz radnog odnosa. Tužilac je upravo sa ogrankom zaključio ugovor o radu a tuženi ogranak doneo rešenje o otkazu ugovora o radu koje je snabdeveno potpisom direktora tuženog i pečatom tuženog ogranka, čiji poništaj tužilac traži. Kada je predmet spora poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, ako bi se u ovoj situaciji odbacila tužba kao što su to učinili nižestepeni sudovi, tužiocu bi bilo povređeno pravo ustanovljeno članom 60. stav 4. Ustava Republike Srbije na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Prihvatanjem ovakvog stava, tužiocu bi ostvarenje ovih prava bilo znatno otežano, može se reći i uskraćeno.

Zbog toga je Vrhovni kasacioni sud ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje da u ponovnom postupku postupi po tužbi tužioca i donese odluku o tužbenom zahtevu.

Na osnovu svega izložeog, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbi člana 416 i 420 Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić