Osnovano se, međutim, revizijom tužioca ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, a što predstavlja zakonski osnov za ukidanje prvostepene i drugostepene odluke u smislu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao dipl. ing. elektrotehnike bio zaposlen na neodređeno vreme kod tuženog počev od 1990. godine, pa sve do 15.04.2015. godine, kada mu je prestao radni odnos na osnovu osporenog rešenja od 14.04.2015. godine, kojim je otkazan ugovor o radu tužioca od 06.07.2006. godine, sa pratećim aneksima, kao tehnološkom višku, na radnom mestu saradnik za ... .

Ugovorom o radu od 06.07.2006. godine, tužilac je bio raspoređen na poslovima šefa ..., nakon čega je sa poslodavcem zaključio više aneksa ugovora o radu i do novembra 2013. godine radio je na poslovima u svojoj struci po raznim sektorima i radnim jedinicima tuženog. Zatim je premešten na radno mesto saradnika za ... u pogonu za proizvodnju pijaće vode „BB“, a na osnovu aneksa br. 18 od 15.07.2014. godine raspoređen je na poslove saradnika u službi za ... . Dalje, aneksom broj 19. ugovora o radu tužilac je raspoređen na poslove saradnika u službi za ... . Takođe je utvrđeno da je tužilac pokrenuo postupak za poništaj aneksa br. 16 ugovora o radu, da je taj postupak u toku, da je pokrenuo postupak za poništaj aneksa br. 17 i br. 18 i da su ovi postupci u prekidu do pravnosnažnog okončanja spora za poništaj aneksa br. 16.

Iz sadržine rešenja o otkazu ugovora o radu tužioca od 14.04.2015. godine proizlazi da je tužiocu otkazan ugovor o radu od 06.07.2006. godine, sa pratećim aneksima na poslovima saradnika u službi za ... zbog prestanka potrebe za radom tužioca, to jest usled organizacionih promena i da tužiocu ovim rešenjem radni odnos prestaje dana 15.04.2015. godine uz isplatu otpremnine od 400 evra neto za svaku navršenu godinu u radnom odnosu kod tuženog u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije.

Otkazu ugovora o radu tužioca prethodilo je donošenje Programa rešavanja viška zaposlenih, dana 23.03.2015. godine, u cilju smanjenja troškova poslovanja i racionalizacije, te optimalnog korišćenja ljudskih resursa i prilagođavanja poslova potrebama novih procesa i organizacije rada, te izmena i dopuna br. 551 Pravilnika o sistematizaciji od 02.04.2015. godine, kojim su ukinuti poslovi sistematizovani u okviru službe za ... u okviru koje je tužilac bio raspoređen.

Polazeći od napred utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je utvrdio da je tužbeni zahtev neosnovan, shodno odredbama članova 153. do 160. Zakona o radu, budući da je tuženi sproveo postupak otkazivanja ugovora o radu tužioca na zakonom propisan način. U obrazloženju ove presude se navodi da je tužilac zbog potrebe sprovođenja organizacionih promena sproveo formalnu proceduru rešavanja viška zaposlenih tako što je najpre doneo doneo odluku o pokretanju postupka rešavanja viška zaposlenih, dana 26.01.2015. godine, a zatim je predlog rešavanja viška zaposlenih uredno dostavio na mišljenje Nacionalnoj službi za zapošljavanje i sindikatu. Naposletku, usvojio je Program rešavanja viška zaposlenih, dana 23.03.2015. godine, sa izmenama i dopunama br. 551, kojim su ukinuti određeni sistematizovani poslovi kod tuženog, pored ostalog i radno mesto tužioca. Izložene razloge prvostepenog suda prihvata i drugostepeni sud, pa stoga odbija žalbu tužioca, kao neosnovanu i potvrđuje prvostepenu presudu.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, izloženi materijalnopravni zaključak nižestepenih sudova o zakonitosti otkaza ugovora o radu tužioca, za sada se ne može prihvatiti kao pravilan.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je do 19.11.2013. godine obavljao poslove na radnim mestima iz svoje stručne oblasti (dipl. inž. elektrotehnike), nakon čega je aneskom 16. i 17. raspoređen na mesto saradnika za ... u pogonu za proizvodnju pijaće vode „BB“. Aneksom 18. i 19. isti je raspoređen na poslove saradnika u Direkciji za ..., Služba za ... (koja je po izmeni i dopuni 551. Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova „NIS“-a od 10.04.2005. godine ukinuta, a lica zaposlena u istoj proglašena tehnološkim viškom). Na iznetim razlozima zasnovano je rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca.

Tužilac je tokom postupka ukazivao na uslovljenost u punovažnosti između aneksa o raspoređivanju i rešenja o otkazu ugovora o radu. Nižestepeni sudovi su zanemarili značaj ovih okolnosti prilikom presuđenja, bez navođenja bilo kakvih razloga u prilog tome. Vrhovni kasacioni sud smatra da ove okolnosti mogu biti od značaja za pravilno presuđenje ovog spora.

Naime, tužilac je inicirao sudske postupke radi poništaja ovih aneksa, u smislu člana 172. stav 2. Zakona o radu. Nižestepeni sudovi u ovom postupku konstatuju činjenicu vođenja tih parnica. Ishod postupaka radi ponišaja aneksa ni na koji način ne dovode u vezu sa ishodom ovog parničnog postupka. Međutim, ukoliko je tužilac raspoređen na radno mesto na kome je proglašen tehnološkim viškom, po osnovu akata koji su sudskom odlukom poništeni, jer takvo raspoređivanje nije bilo u skladu sa zakonom, to vrednovanje prestanka potrebe za radom tužioca, posmatrano sa aspekta radnog mesta na koje je nezakonito raspoređen ne može biti zakonito. Sa iznetog, ni rešenje o otkazu koje je doneto u postupku organizacionih promena kod poslodavca za konkretno radno mesto ne može biti zakonito, jer mu je prethodio nezakonit postupak raspoređivanja.

Pravilna primena materijalnog prava iz člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu, u kontekstu ostvarenosti otkaznog razloga, pretpostavlja utvrđenje i pravnu ocenu činjenica u vezi sa ishodom sudskih postupaka u kojima je tražen poništaj aneksa prema kojima je tužilac raspoređen u organizacionu jedinicu koja je ukinuta, a isti proglašen tehnološkim viškom, sa svim pravnim posledicama koje iz toga proizlaze.

Sledom rečenog, u ponovnom postupku prvostepeni sud će radi pravilne primene materijalnog prava da upotpuni činjenično stanje povodom pravnog statusa (važenja) aneksa ugovora o radu koji su prethodili donošenju pobijanog rešenja, nakon čega će da ceni pravni značaj navedenog u kontestu napred iznetih navoda o pravnoj vezi između zakonitosti aneksa i zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci ove odluke.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić