U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubomir Petković, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ d.o.o. ..., čiji je punomoćnik Milan Lazić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda 24.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE,  kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3848/2018 od 17.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu, Sudska jedinica u Kovinu P1 263/17 od 27.03.2018. godine, poništeno je, kao nezakonito, rešenje o otkazu ugovora o radu od 20.01.2015. godine i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad sa svim pravima i obavezama iz radnog odnosa, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 142.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.03.2018. godine, kao dana presuđenja, do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3848/2018 od 17.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, dok je u preostalom delu stava prvog izreke prvostepena presuda preinačena i odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu plati zakonsku zateznu kamatu na troškove parničnog postupka od dana presuđenja do izvršnosti presude. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. u vezi čl. 101. i 192. ZPP, na koju se revizijom ukazuje. Posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu je reintegracija zaposlenog. Nižestepeni sudovi su po poništaju rešenja o otkazu ugovora o radu obavezali tuženog da tužioca primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu vrati na rad sa svim pravima i obavezama iz radnog odnosa, što znači da je tuženi u obavezi da, za slučaj da nema mogućnosti da tužioca vrati na radno mesto na kojem je radio pre otkaza, tužioca rasporedi na bilo koje drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog ugovorom od radu od 01.01.2014. godine na radnom mestu ... . Pobijanim rešenjem primenom člana 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu otkazan mu je ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline propisane članom 55. stav 1. tačka 5. Kolektivnog ugovora kod poslodavca, jer je neopravdano izostao sa rada 10.12.2014. godine, 14.12.2014. godine i 15.12.2014. godine.

Tužilac je 10.12.2014. godine i 15.12.2014. godine, zbog bolova u zubima i vilici odsustvovao sa rada, za koje dane je od strane stomatologa dr. VV, kod koga je išao radi lečenja, pribavio opravdanje, odnosno potvrdu da je tih dana bio na pregledu i da je zbog toga bio odsutan sa rada.

Dana 14.12.2014. godine tužilac je odsustvovao sa rada zbog nege bolesne majke. Pozvao je smenovođu GG i obavestio ga da tog dana neće moći da dođe u smenu, jer žena koja inače brine o njegovoj dementnoj majci nije tog dana mogla da dođe, a da nije u mogućnosti da se na drugi način snađe oko brige majke, s tim da je naveo da će istu smenu naknadno odraditi u vreme kada po rasporedu bude imao slobodne dane.

Kod tuženog postoji praksa da se zaposleni, u iznenadnim i neočekivanim situacijama kada mora da odsustvuje sa rada, javi smenovođi i tada se zaposlenom izlazi u susret, s tim da taj dan odradi, tako da mu se za taj dan pravda izostanak bez njegove obaveze da priloži bilo kakve dokaze o sprečenosti, osim kada je bolest u pitanju.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenom odredbe materijalnog prava iz člana 103. st. 1, 4. i 6, člana 179. stav 3. tačka 2. i člana 180. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05....75/14) u vezi člana 55. stav 1. tačka 5. Kolektivnog ugovora kod poslodavca od 17.11.2014. godine i člana 109. stav 1. tačka 10. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja („Službeni glasnik RS“ broj 10/10 i 1/13), ocenili da je tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad osnovan.

Suprotno navodima revizije, odluku o tužbenom zahtevu su nižestepeni sudovi su doneli pravilnom primenom materijalnog prava.

Poštovanje radne discipline podrazumeva obavezu zaposlenog da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi i da poštuje organizaciju rada, što podrazumeva obavezu poštovanja radnog vremena, zatim savesno, odgovorno i blagovremeno ispunjavanje obaveza svog radnog mesta, kao i odgovarajuće ponašanje zaposlenog na radu i u vezi sa radom, prema poslodavcu i prema ostalim zaposlenima. Posledice nepoštovanja radne discipline i nesavesnog, nezakonitog ili neblagovremenog ispunjavanja obaveza svog radnog mesta, regulisane su Zakonom o radu i Ugovorom o radu, koji zaključuju poslodavac i zaposleni.

Osnov za prestanak radnog odnosa zbog nepoštovanja radne discipline, u smislu odredbe člana 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS broj 24/05…75/14) je ako zaposleni ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u roku od tri dana od nastupanja privremene sprečenosti za rad, u smislu člana 103. ovog Zakona.

Prema članu 55. stav 1. tačka 5. Kolektivnog ugovora kod poslodavca od 17.11.2014. godine, poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline kojom se naročito smatraju neopravdani izostanci sa rada dva uzastopna radna dana ili tri radna dana u toku kalendarske godine, dok je članom 15 Kolektivnog ugovora propisano da poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo sa rada bez naknade zarade (neplaćeno odustvo) na njegov pisani zahtev i uz uslov da ono ne remeti proces rada radi, između ostalog u slučaju, nege obolelog člana uže porodice.

U konkretnom slučaju, opravdanje za 10.12.2014. godine odnosno potvrda od 15.12.2014. godine izdati od strane lekara specijalniste stomatoligije koje je tužilac pribavio u cilju dokazivanja opravdanog izostanka sa rada, i po oceni Vrhovnog kascionog suda, ne predstavljaju urednu dokumentaciju u skladu sa Pravilnikom o načinu izdavanja i sadržaja potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad zaposlenog. Tužilac je bio u obavezi da u slučaju privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju shodno odredbi člana 103. stav 1. Zakona o radu donese tuženom kao poslodavcu potvrdu Doma zdravlja ... o privremenoj sprečenosti za rad, a koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad, najkasnije u roku od 3 dana, a da nakon prestanka privremene sprečenosti za rad, dostavi doznake - izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad koja je izdata u skladu sa odredbom člana 119. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kojima bi pravdao izostanke sa rada dana 10.12.2014. godine i 15.12.2014. godine.

Međutim, činjenica da tužilac osim dostavljenog opravdanja odnosno potvrde nije dostavio zakonom propisanu dokumentaciju ne predstavlja osnov za otkaz ugovora o radu, tim pre što je reč o dva odvojena, a ne dva uzastopna radna dana u kojima je tužilac neopravdano izostao sa posla, zbog čega se ne može smatrati da su ispunjeni uslovi iz člana 55. stav 1. tačka 5. Kolektivnog ugovora i člana 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu za otkaz ugovora o radu.

U pogledu odsustva tužioca sa rada dana 14.12.2014. godine, iako je postojala mogućnost da tužilac podnese pismeni zahtev tuženom da mu se radi nege bolesnog člana domaćinstva na taj dan odobri neplaćeno odustvo, kakav zahtev tužilac nije podneo, tužilac je, u skladu sa ustaljenom praksom kod tuženog, svoj izostanak sa rada tog dana uredno opravdao, jer se javio smenovođi GG da je iznenadno, zbog brige i nege bolesne majke sprečen da dođe na posao, pri čemu je izrazio volju i saglasnost da taj dan odradi u vreme nekog po rasporedu slobodnog dana, pa se odustvo sa rada tog dana ne može smatrati neopravdanim niti biti osnov za otkaz ugovora o radu.

Iz navedenih razloga i po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda nije nastupio osnov za prestanak radnog odnosa tužioca otkazom ugovora o radu, što pobijano rešenje čini nezakonitim, pa je kao takvo pravilno i poništeno. Posledično, kako je tužiocu nezakonito prestao radni odnos pravilno je usvojen i zahtev za vraćanje tužioca na rad na osnovu člana 191. Zakona o radu.

U reviziji se ponavljaju navodi koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode tužilaca koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi.

U preostalom delu revizija osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i stavlja primedbe na ocenu dokaza iz člana 8. ZPP, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić