U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se neosnovano u reviziji ukazuje, jer je drugostepeni sud pravilno utvrdio da su u postupku pred prvostepenim sudom utvrđene bitne činjenice za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari, u skladu sa odredbama člana 7. i 8. ZPP. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, revizija se ne može izjaviti prema odredbi člana 407 stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu perača autobusa po osnovu ugovora o radu br. .. od 06.04.2015. godine. Rešenjem tuženog br. .. od 10.09.2015. godine tužiocu je prestao radni odnos, otkazom ugovora o radu zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline propisanih zakonom, opštim aktom tuženog i ugovorom o radu. Tužiocu je stavljeno na teret da dana 18.08.2015. godine, oko 18,00 časova, radeći na kanalu linije pranja, nije izvršio kompletno pranje vozila ... (autobusa), izostavivši faze šamponiranja vozila, trljanjem četkom i kompletnim ispiranjem, već je vozilo prao samo feroperom – šmrkom, i time postupio suprotno tehnološkom postupku održavanja higijene vozila. Tužilac je pranje autobusa vršio sa kolegom BB i tokom postupka nije osporavao činjenicu da je vozilo oprao samo feroperom, uz isticanje da je to uradio jer je procenio da vozilo nije bilo mnogo prljavo, postupajući pri tome po usmenom nalogu neposrednih rukovodilaca da se štedi na sredstvima za pranje. Nakon što su kontrolori, koji su bili u vozilu prilikom pranja konstatovali propust tužioca, vozilo nije pušteno u saobraćaj već je tužilac, po nalogu kontrolora, izvršio ponovno pranje autobusa u skladu sa propisanim postupkom. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu je dostavljeno upozorenje na postojanje razloga za davanje otkaza 31.08.2015. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev.

Zakon o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) u članu 179. stav 2. tačka 1. i 5. propisuje da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze ili ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, a u stavu 3. tačka 8. ovog člana da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Članom 6. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog od 30.07.2014. godine propisano je da se pod povredom radne obaveze smatra neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza. Pod neblagovremenim izvršavanjem radnih obaveza smatra se svako odstupanje od utvrđenih ili uobičajenih rokova za izvršenje radnih obaveza. Nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza i izvršavanje radnih obaveza postoji ako zaposleni ne postupa u skladu sa obavezama iz opisa posla svog radnog mesta, ne pridržava se upustva za rad u svojoj radnoj jedinici (tehnološkog postupka, naredbi, saopštenja itd.), ne pokazuje uobičajenu pažnju koja se očekuje od prosečnog zaposlenog i ne ponaša se kao dobar domaćin, iako je morao biti svestan štetnih posledica takvog ponašanja. Odredbom člana 7. Kolektivnog ugovora tuženog predviđeno je da se pod nepoštovanjem radne discipline i ponašanjem zaposlenog koje mu onemogućava da nastavi rad u preduzeću podrazumeva nepoštovanje pravila ponašanja na radu i u vezi sa radom, utvrđenih tehnološkim postupkom, opštim aktom i drugim aktima društva. Otkazni razlozi iz navedenih odredbi Kolektivnog ugovora tuženog predviđeni su i u ugovoru o radu od 06.04.2015. godine koji je tužilac zaključio sa tuženim.

U konkretnom slučaju, tužiocu je stavljeno na teret nepoštovanje Upustva tuženog za rad radnika na spoljašnjem pranju vozila od 23.04.2015. godine, koje propisuje tri faze: 1) ispiranje mašinama pod pritiskom-feroperom, 2) šamponiranje vozila trljanjem četkama i 3) komletno ispiranje vozila do potpunog uklanjanja šampona tj. sredstva za pranje. Nesporno je, jer je i sam tužilac potvrdio, da nije sproveo sve faze pranja već samo prvu fazu pranja feroperom – šmrkom, jer je procenio da vozilo nije toliko zaprljano da je potrebno obaviti i ostale faze pranja, kao i da je na taj način postupio jer je postojao nalog neposrednih rukovodilaca da se štedi na sredstvima za pranje, što su potvrdili svi svedoci koji su radili na istim poslovima kao i tužilac. Osim toga, tužilac je po nalogu kontrolora odmah izvršio ponovno pranje vozila u skladu sa propisanim postupkom, pa za tuženog nisu nastupile nikakve štetne posledice.

S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, koje se revizijom ne može pobijati, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da na strani tužioca nema odgovornosti za učinjene propuste u izvršavanju radne obaveze jer je prilikom izvršavanja radne obaveze postupao u skladu sa usmenim uputstvom rukovodilaca da se štede sredstva za pranje, a time ni radnje koja bi se mogla kvalifikovati kao povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline i koja bi predstavljala otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tačka 1. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu, kao i člana 6.stav 1 i člana 7. Kolektivnog ugovora o radu.

Iz navedenih razloga, rešenje o otkazu ugovora o radu nije zakonito.

Revizijom tuženog se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, s obzirom da se osporava ocena iskaza saslušanih svedoka a time i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što ne može predstavljati revizijski razlog, osim u slučajevima iz člana 403. stav 2. ZPP, koji u ovom sporu nisu ostvareni. Ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi se u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane drugostepene odluke, pa je revizija ocenjena neosnovanom.

Kako je rešenje o otkazu poništeno, tuženi je zbog nezakonitog otkaza u obavezi da izvrši reintegraciju tužioca vraćanjem na rad i priznavanjem svih prava po osnovu rada shodno članu 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić