U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Kelečević, advokat iz ..., protiv tužene Predškolske ustanove „11 April“ u Beogradu, radi isplate jubilarne nagrade, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 577/17 od 24.04.2019. godine, u sednici veća održanoj 21.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 577/17 od 24.04.2019. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 193/16 od 14.12.2016. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje pa je obavezana tužena da tužilji na ime jubilarne nagrade za navršenih 10 godina radnog staža kod tužene isplati iznos od 28.831,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počevši od dana podnošenja tužbe 01.03.2016. godine, pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu koji se odnosi na isplatu sporednog potraživanja u vidu zakonske zatezne kamate koja se ima obračunati na iznos glavnog duga jubilarne nagrade od 28.831,90 dinara, a do dosuđenog i to za period od 02.07.2014. godine do 01.03.2016. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 40.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 577/17 od 24.04.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da tužilji na ime neisplaćene jubilarne nagrade za navršenih 10 godina radnog staža kod tužene isplati iznos od 28.831,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počevši od dana podnošenja tužbe 01.03.2016. godine do isplate i zahtev tužilje da se obaveže tužena da joj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 40.500,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbačena je žalba tužene izjavljena protiv odluke sadržane u stavu drugom izreke prvostepene presude. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u radnom odnosu kod tužene. Tužena je isplatila jubilarne nagrade zaposlenima koji su stekli pravo na jubilarnu nagradu u prvoj polovini 2014. godine, odnosno zaključno sa 30.06.2014. godine. Tužilja je 10 godina radnog staža kod tužene navršila 01.07.2014. godine. Kako je tužena spisak zaposlenih koji imaju pravo na jubilarnu nagradu zaključila sa 30.06.2014. godine, tužilja se nije našla na spisku i jubilarna nagrada joj nije isplaćena.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje za isplatu jubilarne nagrade uz ocenu da je tužilja ispunila uslov za priznanje tog prava propisan članom 60. Posebnog kolektivnog ugovora tužene i to time što je u julu mesecu 2014. godine navršila 10 godina radnog staža.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev tužilje. Ovo stoga što to pravo nije utvrđeno zakonom (Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama, niti Zakonom o radu, kao propisima koji se odnose na tužilju kao zaposlenu u predškolskoj ustanovi), niti je u julu mesecu 2014. godine postojao opšti akt kojim se to pravo priznaje zaposlenima u predškolskim ustanovama. Naime, Poseban kolektivni ugovor za predškolske ustanove Grada Beograda („Službeni list Grada Beograda“, broj 13/05...19/12) je prestao da važi 08.06.2014. godine, a novi Poseban kolektivni ugovor za predškolske ustanove čiji je osnivač Grad Beograd je zaključen i objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 47/15 od 29.05.2015. godine i stupio je na snagu 06.06.2015. godine. S obzirom na to, po oceni drugostepenog suda, tužilja neosnovano potražuje traženu isplatu.

Prema odredbi člana 120. tačka 1) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14), opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je zahtev tužilje za isplatu jubilarne nagrade u konkretnom slučaju neosnovan. Zakon daje mogućnost, ali ne ustanovljava obavezu poslodavca da utvrdi pravo zaposlenog na isplatu jubilarne nagrade, što znači da je reč o pravu koje poslodavac može ali ne mora da prizna zaposlenom. Pravo na jubilarnu nagradu ne ostvaruje se automatski samim navršavanjem potrebnog broja godina radnog staža zaposlenog, već mora da postoji opšti akt ili ugovor o radu kojim je propisano ovo pravo zaposlenog. Posebni kolektivni ugovor za predškolske ustanove Grada Beograda („Službeni list Grada Beograda“, broj 13/05...19/12) je prestao da važi 08.06.2014. godine, a novi Poseban kolektivni ugovor za predškolske ustanove čiji je osnivač Grad Beograd je zaključen i objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 47/15 od 29.05.2015. godine i stupio je na snagu 06.06.2015. godine, tako da u vreme kada je tužilja ostvarila 10 godina rada kod tuženog (01.07.2014. godine) nije postojao opšti akt kojim je bilo uređeno pravo na jubilarnu nagradu.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Imajući u vidu izloženo, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke presude.

Kako je revizija odbijena kao neosnovana, u smislu člana 153. stav 1. ZPP, odbijen je i zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić