.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2163/2024
13.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Irene Vuković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilja AA iz ..., ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., ..., čiji je zajednički punomoćnik Lazar Ćendić advokat iz ..., protiv tuženog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije sa sedištem u Beogradu, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5606/23 od 26.01.2024. godine, u sednici održanoj dana 13.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5606/23 od 26.01.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5606/23 od 26.01.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1857/21 od 19.09.2023. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe učinjeno podneskom tužilja od 25.08.2021. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji AA na ime razlike između minimalne zarade i isplaćene zarade za standardni učinak i vreme provedeno na radu, za period od marta 2018. godine zaključno sa decembrom 2018. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom kako je opredeljeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA da se obaveže tuženi da tužilji na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada, za period od marta 2018. godine zaključno sa februarom 2021. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom kako je opredeljeno u tom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA da se obaveže tuženi da tužilji na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period od marta 2018. godine zaključno sa februarom 2021. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom kako je opredeljeno u tom stavu izreke. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje BB da se obaveže tuženi da tužilji na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada, za period od decembra 2019. godine zaključno sa februarom 2021. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom kako je opredeljeno u tom stavu izreke. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje BB da se obaveže tuženi da tužilji na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period od decembra 2019. godine zaključno sa februarom 2021. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom kako je opredeljeno u tom stavu izreke. Stavom sedmim izreke, obavezan je tuženi da tužilji VV ime razlike između minimalne zarade i isplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu, za period od juna 2018. godine zaključno sa novembrom 2018. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom kako je opredeljeno u tom stavu izreke. Stavom osmim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje VV da se obaveže tuženi da tužilji na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada, za period od juna 2018. godine zaključno sa novembrom 2018. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom kako je opredeljeno u tom stavu izreke. Stavom devetim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje VV da se obaveže tuženi da tužilji na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period od juna 2018. godine zaključno sa novembrom 2018. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom kako je opredeljeno u tom stavu izreke. Stavom desetim izreke, obavezan je tuženi da tužilji GG na ime razlike između minimalne zarade i isplaćene zarade za standardni učinak i vreme provedeno na radu, za period od marta 2018. godine zaključno sa avgustom 2018. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom kako je opredeljeno u tom stavu izreke. Stavom jedanaestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje GG da se obaveže tuženi da tužilji na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada, za period od marta 2018. godine zaključno sa februarom 2021. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom kako je opredeljeno u tom stavu izreke. Stavom dvanaestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje GG da se obaveže tuženi da tužilji na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period od marta 2018. godine zaključno sa februarom 2021. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom kako je opredeljeno u tom stavu izreke. Stavom trinaestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje DD da se obaveže tuženi da tužilji na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada, za period od aprila 2020. godine zaključno sa februarom 2021. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom kako je opredeljeno u tom stavu izreke. Stavom četrnaestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje DD da se obaveže tuženi da tužilji na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period od aprila 2020. godine zaključno sa februarom 2021. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom kako je opredeljeno u tom stavu izreke. Stavom petnaestim izreke, odbijen je predlog tuženog da se Republika Srbija – Ministarstvo finansija i Republički fond za zdravstveno osiguranje, pozovu u svojstvu umešača na strani tuženog. Stavom šesnaestim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama AA, VV i GG naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 255.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5606/23 od 26.01.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilja i tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1857/21 od 19.09.2023. godine u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom, sedmom, osmom, devetom, desetom, jedanaestom, dvanaestom, trinaestom, četrnaestom i šesnaestom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan, zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu - stava prvog izreke u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u stavu šesnaestom izreke (odluka o troškovima postupka), tuženi je blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija), zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči radi ujednačavanja sudske prakse.
Tužilje su podnele odgovor na reviziju tuženog.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...23/10), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je odluka o troškovima postupka, a tuženi ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse u pogledu primene člana 153. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koji smatra da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava. Odluku o troškovima postupka sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, primenom procesnog zakona, a nepravilna primena procesnog zakona predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja nije razlog za izjavljivanje posebne revizije jer je institut izuzetne dozvoljenosti revizije propisan isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava.
Zbog iznetog, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku je propisano da se, ako je, između ostalog, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema članu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog, troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.
U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv stava prvog izreke drugostepene presude samo u delu u kome je potvrđeno prvostepeno rešenje o troškovima postupka (stav šesnaesti izreke), što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, zbog čega revizija tuženog nije dozvoljena.
Zbog iznetog, na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
