Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužioca S.S. iz U., selo V., čiji je punomoćnik D.Ž., advokat iz B., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo, po ovlašćenju Direkcije za imovinskopravne poslove, Odeljenje u Beogradu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca 23.07.2015. godine, u sednici održanoj 08.04.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1346/2015 od 23.07.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 311/12 od 19.03.2015. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljene fizičke bolove 150.000,00 dinara, za pretrpljen strah 150.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti 100.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 300.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate; stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan u preostalom delu tužbenog zahteva tužioca zahtev za isplatu preko dosuđenih 150.000,00 dinara do traženih 300.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, iznos od 150.000,00 dinara do traženih 300.000,00 dinara za pretrpljen strah, iznos od 100.000,00 dinara do traženih 200.000,00 dinara za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti i iznos od 300.000,00 dinara do traženih 600.000,00 dinara za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti; stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu plati troškove postupka od 174.800,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1346/2015 od 23.07.2015. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 311/12 od 19.03.2015. godine u stavu prvom tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu i to: za pretrpljene fizičke bolove preko iznosa od 108.000,00 dinara do dosuđenog iznosa od 150.000,00 dinara, za pretrpljeni strah preko iznosa od 96.000,00 dinara do dosuđenog iznosa od 150.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti preko iznosa od 36.000,00 dinara do dosuđenog iznosa od 100.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti preko iznosa od 276.000,00 dinara do iznosa od 300.000,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate; stavom drugim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 311/12 od 19.03.2015. godine, u preostalom delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke; stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 311/12 od 19.03.2015. godine, tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 116.160,00 dinara i odbijen je zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu naknadi troškove parničnog postupka preko iznosa od 116.160,00 dinara do traženog iznosa od 184.800,00 dinara; stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, pogrešne primene materijalnog prava, prekoračenja tužbenog zahteva učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i zbog odluke o troškovima.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), na čiju primenu upućuje član 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 27.01.2012. godine, sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete od 1.550.000,00 dinara. Podneskom od 12.09.2013. godine tužbeni zahtev je smanjen tako što je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove, strah i pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti i umanjenja životne aktivnosti plati ukupno 1.400.000,00 dinara.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), koji je stupio na snagu 31.05.2014. godine, reguliše odlučivanje o reviziji protiv pravnosnažnih odluka donetih u drugom stepenu posle 31.05.2014. godine, nezavisno od vremena pokretanja parničnog postupka, samo u pogledu vrednosnog cenzusa za dozvoljenost revizije, koji je propisan članom 23. stav 3. ovog zakona.

Član 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, propisuje da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 400.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Pobijani deo pravnosnažne presude u ovoj parnici je 884.000,00 dinara, što je dinarska protivvrednost od 8.357,96 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe 27.01.2012. godine, što je ispod zakonskog cenzusa za izjavljivanje revizije od 40.000 evra tako da revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.