Vrhovni sud je ispitao pobijenu presudu na osnovu člana 408. ZPP „Službeni glasnik Republike Srbije“broj 72/11 ... 10/23) i našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti a ni druge bitne povrede na koje se neosnovano ukazuje revizijom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je pre nego što je zasnovao radni odnos sa tuženim bio zaposlen u privrednom društvu DOO „Nove tehnologije“ čiji osnivač je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, a nakon što je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu preuzeo osnivačka prava nad tuženim, tužilac je nastavio rad kod tuženog. Tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po osnovu ugovora o radu od 08.07.2020. godine na radnom mestu „pomoćnik direktora za ...“, za koje poslove je predviđen VII-2 stručne spreme, master pravnik. Tuženi je doneo rešenje broj .. od 24.02.2021. godine, kojim je tužiocu prestao radni odnos kao višku zaposlenih zbog toga što je usled organizacionih i ekonomskih promena kod tuženog prestala potreba za njegovim radom, uz isplatu otpremnine, pri čemu je u obrazloženju rešenja navedeno da nije postojala mogućnost da se tužiocu u okviru postojeće organizacije kod tuženog ponudi drugi odgovarajući posao, pa mu je radni odnos prestao 28.02.2021. godine. Direktor tuženog je 08.02.2021. godine doneo Program rada - plan razvoja Agro Campusa za 2021. godinu, čija sadržina je bliže navedena u nižestepenim presudama. Istog dana 08.02.2021. godine direktor tuženog je doneo predlog plana kadrova za 2021. godinu, čija sadržina je bliže navedena u nižestepenim presudama i inicijativu za donošenje Pravilnika o izmenama Pravilnika o sistematizaciji i organizaciji poslova u Nacionalno istraživačko- obrazovnom centru Agro Campus Temerin. Tuženi je u postupku sprovođenja racionalizacije doneo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova 11.02.2021. godine, kojim je ukinuto radno mesto na kome je tužilac bio raspoređen, odnosno odlučeno je da se brišu tri radna mesta, između ostalog i radno mesto tužioca (na sednici Upravnog odbora tuženog odlučeno je da se brišu tri radna mesta „pomoćnik direktora za ...“, „marketin menadžer“ i „menadžer za stručnu podršku i prodaju“ , a da ostale odredbe Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog ostaju nepromenjene i da pravilnik stupa na snagu osmog dana od objavljivanja na oglasnoj tabli, a na kojoj će biti objavljen 12.02.2021. godine).Tužilac je kod tuženog bio jedini izvršilac na radnom mestu „pomoćnik direktora za ...“. Nakon što je tužiocu otkazan ugovor o radu poslove njegovog radnog mesta su nastavili da obavljaju administrativni radnici BB i VV, a poslove vezane za rad upravnog odbora tuženog preduzela je GG koja je zaposlena na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu od novembra 2020. godine kada je formiran novi upravni odbor kod tuženog, a poslove vezane za davanje saglasnosti za plaćanje je nastavio da vrši direktor tuženog DD koji je te poslove obavljao i u prethodnom periodu. Utvrđeno je da je tužilac, pored opštih poslova koje je obavljao za tuženog za vreme trajanja radnog odnosa koji su bili predviđeni ugovorom o radu, obavljao i određene specifične poslove koji se tiču projekta uspostavljanja Nacionalnog istraživačko- obrazovnog centra inovacionih delatnosti u poljoprivredi Agro Campus. Tužičev neposredno nadređeni je bio direktor za ... DD sa kojim je imao dobru saradnju. Na predmetnom projektu tuženog bilo je oko 15 zaposlenih, a koji broj angažovanih na tim poslovima je bio prevelik iz kojih razloga se kod tuženog javila potreba za racionalizacijom. Prvi korak u racionalizaciji je bio smanjenje plata zaposlenih, pa je direktor tuženog DD najpre sebi smanjio platu za 15%, zaposlenom ĐĐ (koji je bio selekcionar) za 15% i tužiocu za 40%. Usled pogoršanja epidemiološke situacije izazvane Corona virusom direktor tuženog je 01.12.2020. godine, doneo odluku u kojoj je navedeno da će tužilac poslove svog radnog mesta obavljati van službenih prostorija poslodavca - od kuće počev od 01.12.2020. godine do opoziva ove odluke. Imajući u vidu da mesto stanovanja tužioca u ... bilo najudaljenije u odnosu na mesta stanovanja preostalih zaposlenih iz tužiočeve kancelarije i da su troškovi prevoza za dolazak i odlazak sa rada bili najviši doneta je odluka da tužilac radi od kuće naročito što je pretežan deo njegovog posla bila elektronska komunikacija.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu i člana 90. stav 4. tačka 1. Pravilnika o radu poslodavca zaključili da je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu i odbili njegov zahtev za poništaj rešenja o otkazu i vraćanje na rad. Za svoje odluke dali su razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata Vrhovni sud.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Pravilno je drugostepeni sud primenio odredbu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14) kojim je propisano da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. S obzirom na broj ukupno zaposlenih na neodređeno vreme i broj zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, tuženi nije bio u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih, u smislu člana 153-158. Zakona o radu.

I po shvatanju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju su postojali uslovi za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...75/14), jer Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 11.02.2021. godine, ukinuto radno mesto tužioca, odnosno poslovi „pomoćnik direktora za ...“, koje je tužilac obavljao i time je prestala potreba za njegovim radom. Takođe, tužiocu je pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu isplaćena otpremnina. Na ovaj način po oceni Vrhovnog suda poslodavac je u konkretnom slučaju u potpunosti ispoštovao postupak propisan odredbama Zakona o radu koji prethodi donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu na osnovu citirane odredbe istog Zakona. Stoga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Bez uticaja su navodi revizije kojima se ukazuje da je u konkretnom slučaju zloupotrebljen otkazni razlog zbog koga je tužiocu pobijanim rešenjem prestao radni odnos. Naime, članom 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...75/14) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Institut „zabrane zloupotrebe prava“ štiti zaposlenog kao opšte važeći princip u ugovornom pravu (član 13. ZOO), koji se supsidijerno primenjuje i u oblasti rada. Zloupotreba prava postoji kada poslodavac u postupku davanja otkaza ispoštuje formu, ali ne i suštinu (razloge) instituta tzv. viška zaposlenih, odnosno ako vređa njegov cilj i svrhu. Iz člana 179. tačka 9. i pravila koja su sadržana u članu 153. do 158. Zakona o radu proizlazi da je svrha tehnološkog viška otpuštanje radnika zbog bolje organizacije tehnoloških promena i zbog ekonomskih promena. Taj institut se zloupotrebljava ako se koristi da bi se bez određene zakonske procedure otpustili zaposleni koji ne ostvaruju radne rezultate, ne ispunjavaju radne obaveze ili krše radnu disciplinu ili da bi se na njihovo mesto u relativno kratkom vremenskom roku zaposlili drugi – novi radnici, što ovde nije slučaj.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tuženi nije bio u obavezi da donosi Program rešavanja viška zaposlenih, kao ni da primeni kriterijume za utvrđivanje koji će od zaposlenih biti oglašen tehnološkim viškom. Ovo iz razloga, što su Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 11.02.2021. godine poslovi poslovi „pomoćnik direktora za ...“ ukinuti, a zaposleni-tužilac sa ukinutog radnog mesta proglašen tehnološkim viškom. Naime, primena kriterijuma bila bi od značaja u slučaju smanjenja broja izvršilaca određenog radnog mesta, kada se pojedinačnim vrednovanjem i međusobnim upoređivanjem rezultata rada svih zaposlenih na radnom mestu sa istim opisom poslova utvrdi ko će od njih biti proglašen tehnološkim viškom (zaposleni sa najlošijom ocenom), a ne i u situaciji kada se radno mesto ukida kao u konkretnom slučaju. U slučaju ukidanja radnog mesta osnovni uslov za otkaz ugovora o radu zaposlenom višku je da poslodavac nema mogućnosti da ga rasporedi na druge poslove koji odgovraju njegovoj stručnoj spremi.

Suprotno navodima revizije, kojima se ukazuje da nije prestala potreba za radom tužioca jer su poslove koje je on obavljao ( nakon ukidanja njegovog radnog mesta) nastavili da rade drugi zaposleni i da tuženi nije imao finansijske gubitke, pravo je tuženog kao poslodavca, da u cilju racionalizacije i uštede u poslovanju sam kreira i organizuje proces rada i odredi način na koji će se obavljati pojedini poslovi, pa i poveravanjem pojedinih poslova iz opisa predhodno postojećeg radnog mesta, drugim zaposlenima u okviru drugih radnih mesta. Takvo preraspoređivanje poslova ne znači da radno mesto na kome je tužilac bio zaposlen nije ukinuto. Pitanje nastupanja tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, koje su uslovile prestanak potrebe za radom zaposlenih, organizacija poslovanja, broj i struktura zaposlenih koji su potrebni poslodavcu za uspešno poslovanje, odnosno struktura i broj zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, su u domenu ekonomske politike poslodavca, koja ne može biti predmet ocene u sudskom postupku za zaštitu prava zaposlenih za čijim je radom prestala potreba. Sud u radnom sporu preispituje samo zakonitost sprovedenog postupka utvrđivanja viška zaposlenih i donošenja rešenja po tom osnovu. Poslovna organizacija je u isključivoj nadležnosti poslodavca, odnosno on ima pravo da organizuje poslovanje na način koji smatra najboljim, pa i posredstvom ukidanja pojedinih poslova i njihovog brisanja iz pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova.U postupku pred nižestepenim sudovima je utvrđeno da nije bilo mogućnosti za premeštaj tužioca na druge poslove, pa je pravilna odluka nižestepenih sudova da nije osnovan zahtev tužioca za poništaj otkaza ugovora o radu.

Kako je radni odnos tužiocu zakonito prestao, nije ispunjen uslov propisan članom 191. stav 1. Zakona o radu da se tužilac vrati na rad .

Pravilno je doneta odluka o troškovima postupka na osnovu člana 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Predmet ocene revizijskog suda nisu bili navodi u reviziji u kojima se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, jer to nije dozvoljeno prema članu 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković