U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog, raspoređen na poslovima vozača tramvaja. Rešenjem tuženog ... od 22.03.2017. godine tužiocu je, na osnovu čl. 179. st. 2 tač. 1. i 5, čl. 192. i 193. Zakona o radu, otkazan ugovor o radu s pratećim aneksima, jer je dana 02./03. oktobra 2016. godine, upravljajući po rasporedu rada tramvajem, garažni broj .., na liniji „9“, u vremenu od 18:29-01:17 časova, prilikom povratka za garažu depo „Sava“, krećući se iz pravca Banjice, na delu trase „Autokomanda – Franša D `Eperea“ u 00:28 časova samovoljno, bez naloga nadležnih lica, zaustavio tramvaj na Autokomandi, izašao iz istog noseći kesu, nakon čega se u 00:38 časova vratio u tramvaj i u isti uneo kesu u kojoj se nalazila kanta sa kupljenih 10 litara dizel goriva, a zatim nastavio vožnju za garažni depo „Sava“ prevozeći sve to vreme dizel gorivo u tramvaju, koje je, uz prijavu i fiskalni račun, uneo kroz kapiju „Ego“ depoa „Sava“, a po završetku smene ga peške, noseći u rukama izneo kroz ulazno-izlaznu kapiju SP „Centrala“, depo „Sava“, na koji način je izvršio povrede radnih obaveza iz člana 61 i 77. stav 5. Pravilnika o obavezama saobraćajnog osoblja tuženog i člana 39. stav 1. alineja 1. Odluke o javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji Grada Beograda, zbog čega mu je u skladu sa članom 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu i članom 77. i 9. Kolektivnog ugovora tuženog prestao radni odnos kod tuženog. Prema razlozima sadržanim u obrazloženju rešenja, po prijavi šefa saobraćaja SP „Centrala“ od 12.10.2016. godine utvrđeno je da je tužilac upravljajući tramvajem broj .., na liniji „9“, neovlašćeno radi kupovine dizel goriva napustio vozilo na delu trase „Autokomanda – Franša D `Eperea“ u periodu od 00:28,52 do 00:37,58 časova, čime je izvršio povredu radne obaveze neovlašćeno napuštanje vozila i zabrana unošenja vatrenog oružja, eksploziva, lako zapaljivih predmeta i tekućina u vozilo, pa je tuženi ceneći okolnosti konkretnog slučaja, izjašnjenje zaposlenog kojim je potvrdio da je izvršio povrede radnih obaveza koje mu se stavljaju na teret u svojeručno napisanoj izjavi od 07.10.2016. godine, kao i izjave zaposlenih koji su konkretnom prilikom bili u kontaktu sa tužiocem, utvrdio da je tužilac svojom krivicom učinio povrede radne obaveze koje mu se stavljaju na teret. Donošenju osporenog rešenja tuženog prethodilo je pismeno upozorenje tužioca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se pismeno izjasnio preko punomoćnika koji je predložio da se iz predmeta izuzme pismena izjava tužioca od 07.10.2016. godine, jer je bio na bolovanju u periodu od 05.10.2016. godine do 11.10.2016. godine, kao i zbog toga što činjenično stanje iskazano u upozorenju, jer je tužilac dana 02./03.10.2016. godine, po završetku smene zaustavio tramvaj na Autokomandi kako bi popio lek koji mu je doneo brat koji ga je čekao na pumpi i dao tužiocu praznu kantu da je odnese kući.

Tokom postupka je utvrđeno da je tužilac kantu sa 10 litara dizel goriva uneo u SP „Centrala“ depo „Sava“ i predočio radniku obezbeđenja na kapiji VV, potvrđujući da se u kanti nalazi gorivo i da kao dokaz o kupovini istog poseduje račun, a takođe, prolazeći kroz „Ego“ kapiju radniku obezbeđenja GG potvrdio je da se u kanti, koju je izneo iz tramvaja nalazi gorivo. Okolnosti pod kojima je tužilac napustio tramvaj na Autokomandi i vreme tokom koga je ostavio tramvaj neobezbeđen, kao i vreme kada se vratio u tramvaj sa kantom utvrđeni su na osnovu video snimka sa kamere postavljene u unutrašnjosti tramvaja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su s pozivom na pravila iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, u vezi sa pravilima iz člana 61. i 77. Pravilnika o obavezama saobraćajnog ospoblja tuženog, kao i članom 39. Odluke o javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji Grada Beograda, ocenio da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu se stavlja na teret osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu, pa je odbio tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja i vraćanje na rad, nalazeći da je ono doneto u zakonito sprovedenoj proceduri.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda, na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je pobijanom presudom potvrđena prvostepena presuda kojom je odbijen zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje tužioca na rad kod tuženog.

Otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 75/14) važećeg u odnosnom periodu, daje mogućnost poslodavcu da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze na taj način što nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze ili učini drugu povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, odnosno ako ne poštuje radnu disciplinu, tj. ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Članom 61. Pravilnika o obavezama saobraćajnog osoblja tuženog, vozač ne sme ostaviti vozilo i napustiti ga van garaže, osim ako je dobio nalog od strane nadležnog lica iz člana 7. ovog Pravilnika i to tek pošto preduzme sve potrebne mere obezbeđenja predviđene opštim i posebnim propisima za pojedine tipove vozila. Pravilima iz člana 77. stav 5. istog Pravilnika, propisano je da u vozilo nije dozvoljeno unositi vatreno oružje, eksplozivne i lako zapaljive predmete i tekućine, predmete koji mogu ugroziti život, zdravlje i imovinu putnika i vozno osoblje i predmete koji mogu ozlediti, isprljati, oštetiti ili uznemiriti putnike u vozilu i vozno osoblje.

Članom 39. stav 1. alineja 1. Odluke o javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji Grada Beograda („Službeni list grada Beograda“, br. 61/09... 2/15), propisano je da je zabranjeno unositi vatreno oružje, eksplozivne, lako zapaljive tekućine i predmete u vozila javnog prevoza.

Ugovorom o radu zaključenim među strankama, članom 10. određeno je da zaposlenom, pored slučajeva utvrđenih zakonom, može prestati radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to: 3. – nesavesno, nekvalitetno ili neblagovremeno obavljanje poslova ili postupanje protivno odredbama zakona, opštim aktima preduzeća i drugim pravilima službe i 7. – napuštanje poslova koje je u funkciji zaštite bezbednosti imovine i zaposlenih preduzeća bez odobrenja nadležnog rukovodioca.

Kod utvrđenog da je tužilac kritičnom prilikom bez odobrenja ovlašćenog lica napustio vozilo – tramvaj kojim je upravljao po rasporedu rada, a pored toga u vozilo uneo i zapaljivu tečnost – gorivo, prekršivši na taj način pravila iz člana 10. tač. 3. i 7. ugovora o radu zaključenog među strankama, kao i zabranu iz člana 39. stav 1. alineja 1. Odluke o javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji Grada Beograda, to je i prema stanovištu ovog suda, a nasuprot navodima revizije, pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tužilac svojom krivicom učinio povrede radnih obaveza koje su mu osporenim rešenjem stavljene na teret, a zbog kojih je poslodavac mogao da mu otkaže ugovor o radu.

Revizijskim navodima ukazuje se na pogrešnu ocenu dokaza, te time i na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

S obzirom da je utvrđeno da je tužiocu radni odnos zakonito prestao, tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad saglasno članu 191. st. 1. Zakona o radu, po njegovom zahtevu u ovom sporu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao izreci.

Predsednik veća –sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić