.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2175/2020
04.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Mladenović, advokat iz ..., protiv tuženog „Tigar“ AD Pirot, čiji je punomoćnik Slavoljub Stanković, advokat iz ..., radi isplate zarade i regresa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 336/2020 od 18.06.2020. godine, u sednici veća održanoj 04.03.2021. godine doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 336/2020 od 18.06.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pirotu P1 143/19 od 20.11.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev kojim je utvrđeno da je ništav član 2. Sporazuma o regulisanju međusobnih prava i obaveza, zaključen dana 18.10.2017. godine između Privrednog društva „Tigar“ AD i tužioca u delu kojim je predviđeno da će poslodavac (tuženi) izvršiti isplatu svih obaveza koje ima prema tužicu kada zaostale obaveze budu izmirene i ostalim radnicima koji ostaju da rade u društvu, a najkasnije do okončanja postupka privatizacije. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime dela zarade za april 2014. godine isplati iznos od 24.437,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.11.2017. godine, a na ime neisplaćenog regresa za 2013. godinu iznos od 15.563,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.11.2017. godine i na ime troškova iznos od 28.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tražena kamata na iznos neisplaćenog dela zarade za april 2014. godine od tražene kamate - 01.06.2014. godine do dosuđene kamate - 23.11.2017. godine i na neisplaćeni deo regresa od tražene kamate – 01.01.2014. godine do dosuđene kamate od 23.11.2017. godine.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 336/2020 od 18.06.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pirotu P1 143/19 od 20.11.2019. godine u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u trećem stavu izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na iznos neisplaćenog dela zarade pored dosuđene zakonske zatezne kamate isplati i kamatu za period od 01.06.2014. godine do 23.11.2017. godine, kao i na osnovu neisplaćenog dela regresa za 2013. godinu za period od 01.01.2014. godine do 23.11.2017. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 78/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.
Imajući u vidu citiranu odredbu zakona, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepene odluke o kamati, dakle protiv rešenja sadržanog u drugostepenoj presudi kojim je odlučeno o sporednom traženju, koje ne čini glavno potraživanje, to je revizija nedozvoljena. Nije od uticaja što je drugostepeni sud delimično preinačio prvostepenu presudu, s obzriom da je preinačena odluka o kamati, tako da se ne primenjuje odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, prema kojoj je revizija uvek dozvoljena kada drugostepeni sud preinači presudu i odluči o zahtevima stranaka.
Na osnovu č lana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
