Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima prvostepenog postupka sadržanog u stavu prvom izreke presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Tuženi je na reviziju tužioca blagovremeno odgovorio.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju tužilac je izjavio posebnu reviziju protiv odluke donete u drugom stepenu kojom je potvrđeno rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u prvostepenoj presudi, a kojim je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Rešenje kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka donosi se u svakom konkretnom slučaju na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku kojima su regulisana procesna pravila odlučivanja o zahtevima stranaka za naknadu troškova, pa kako ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i novog tumačenja prava, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji.

Shodno iznetom, Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema člana 403. stav 3. ZPP, u imovinskopravnim sporovima dozvoljenost revizije zavisi od vrednosti predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude.

Prema članu 28. stav 1. istog zakona, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim ovim zakonom merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok je stavom 2. propisano da kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

U ovoj parnici tužilac je izjavio posebnu reviziju protiv drugostepene odluke o troškovima postupka kojom je prvostepena odluka potvrđena. S obzirom da troškovi parničnog postupka ne čine glavni zahtev, oni ne mogu biti samostalni predmet pobijanja u reviziji, tako da revizija izjavljena protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o troškovima postupka ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti prema članu 420. ZPP, te je revizija nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković