.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 218/2021
03.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Vesne Subić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Branislava Vidicki, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1635/20 od 22.09.2020. godine, u sednici održanoj 03.02.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1635/20 od 22.09.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1635/20 od 22.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, P1 183/2018 od 20.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne i mesne nenadležnosti Osnovnog suda u Vrbasu. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu za period od 26.01.2015. godine do 26.01.2018. godine, po osnovu pripravnosti, kao pripadajućeg dodatka na platu isplati ukupan iznos od 72.602,64 dinara, kao i pripadajuću zakonsku zateznu kamatu obračunatu na svaku akontaciju od datuma dospeća do 04.05.2019. godine u ukupnom iznosu od 19.953,42 dinara, te zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnice potraživanja od 72.602,64 dinara počev od 05.05.2019. godine do isplate, dok se tužbeni zahtev u delu potraživanja zakonske zatezne kamate na iznos od 19.953,42 dinara počev od dana 05.05.2019. godine do ispalte, kao neosnovan odbija. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu za period od 26.01.2015. godine do 26.01.2018. godine isplati razliku po osnovu manje isplaćenih troškova prevoza na rad i sa rada u ukupnom iznosu od 5.732,52 dinara, kao i zakonsku zateznu kamatu obračunatu od dana dospeća do dana plaćanja odnosno do 04.05.2019. godine u iznosu od 2.916,94 dinara, te zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnice potraživanja od 5.732,52 dinara počev od 05.05.2019. godine do isplate, dok se tužbeni zahtev u delu potraživanja zakonske zatezne kamate na iznos od 2.916,94 dinara počev od 05.05.2019. godine do isplate kao neosnovan odbija. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da za tužioca uplati doprinose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, doprinose za nezaposlenost kod nadležne nacionalne službe za zapošljavanje i doprinose za zdravstveno osiguranje kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i to u iznosu koji obračunavaju nadležne službe tuženog u vreme obračuna na iznos zarade od 72.602,64 dinara (dodatak na zaradu po osnovu pripravnosti). Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu plati troškove parničnog postupka u iznosu od 43.241,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke o troškovima postupka, pa do konačne isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je predlog tužioca radi oslobađanja od obaveza plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1635/20 od 22.09.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačno je rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko iznosa od 39.116,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijene su žalbe tužioca i tužene u preostalom delu i potvrđena prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu i u delu kojim je odbijen prigovor stvarne nenadležnosti. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu kojim je preinačeno rešenje o troškovima postupka, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom odredbe člana 404. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pobijanim rešenjem odlučeno je o troškovima postupka uz primenu odredaba zakona koji regulišu pravo stranke na naknadu troškova, koja ne odstupa od sudske prakse po ovom pitanju. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana vezanih za odlučivanje o naknadi troškova postupka, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Revizijom tužioca pobija se drugostepeno rešenje kojim je preinačeno rešenje o troškovima postupka. Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen, ali primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 3. ZPP.
Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.
Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepenog rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca, koje ne čini njegovo glavno potraživanje, to je i revizija nedozvoljena.
Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena, s obzirom da je izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka, kada revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
