.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 218/2023
21.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG i DD, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragan Blagojević, advokat iz ..., protiv tuženih Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije iz Beograda, čiji je punomoćnik Marija Ivanović, advokat iz ... i Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1335/22 od 09.09.2022. godine, u sednici održanoj 21.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1335/22 od 09.09.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1335/22 od 09.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 1334/21 od 22.12.2021. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 1334/21 od 15.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor stvarne nenadležnosti tog suda u odnosu na tuženu Agenciju za vođenje sporova u postupku privatizacije, kao pravnog sledbenika Agencije za privatizaciju i Republiku Srbiju. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije da isplati tužiocima AA iznos od 4.000,00 evra, BB iznos od 2.800,00 evra, VV iznos od 4.800,00 evra, GG iznos od 5.600,00 evra i DD iznos od 600,00 evra, sa kamatom po eskontnoj stopi koju propisuje Evropska centralna banka počev od 30.05.2009. godine kao dana dospelosti potraživanja do 25.12.2012. godine, a zatim po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tužena Republika Srbija da solidarno sa tuženom Agencijom za vođenje sporova u postupku privatizacije isplati iznose glavnice, sa zakonskom zateznom kamatom, kako je to određeno u stavu drugom izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je predlog tužilaca za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi. Stavom petim i šestim izreke, obavezana je tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije da tužiocima nadoknadi parnične troškove u iznosu od 522,760,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je odbijen zahtev za naknadu troškova parničnog postupka preko dosuđenog, a do traženog iznosa, za iznos od 35.240,00 dinara. Stavom sedmim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj Republici Srbiji solidarno nadoknade parnične troškove u iznosu od 100.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Gž1 1335/22 od 09.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužilaca i tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom u odnosu na tuženu Agenciju za vođenje sporova u postupku privatizacije, u stavu drugom, trećem, petom i sedmom izreke. Stavom drugim i trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužilaca i tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavila tužena Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije, u delu stava prvog izreke, kojim je u odnosu na nju potvrđena prvostepena presuda u obavezujućem delu o glavnoj stvari i parničnim troškovima, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o posebnoj po članu 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...10/23, u daljem tekstu: ZPP) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni navedeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, pošto solidarna obaveza Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije za spornu obavezu postoji zbog propusta njenog pravnog prethodnika, Agencije za privatizaciju, u postupku usvajanja socijalnog programa, kao organa nadležanog za sprovođenje postupka restrukturiranja poslodavca tužilaca Kompanija „Internacional CG“ Beograd i „Generaleksport“ Beograd. O ovom pitanju izražen je stav u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1341/2016 od 31.01.2018. godine, nakon odluke Ustavnog suda Už 2049/2013 od 04.10.2013. godine, koja je prihvatila stanovište izraženo u odluci Už 4639/2012 od 08.05.2013. godine i koja ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavne žalbe u tom predmetu, saglasno odredbi člana 87. Zakona o ustavnom sudu. Presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse u kojoj je raspravljeno pitanje isplate tražene naknade u odnosu na Agenciju (pasivna legitimacija, odgovornost za naknadu štete, obim naknade štete i rok zastarelosti potraživanja).
Iz izloženih razloga, na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
U sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa za dozvoljenost revizije merodavna je odredba člana 403. stav 3. ZPP. Ovom odredbom propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate je podneta dana 07.11.2014. godine od strane tužilaca AA, BB, VV, GG i DD. Tužioci se nalaze u položaju običnih (prostih) suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP, u kojoj situaciji se vrednost predmeta spora merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog od tužilaca posebno. Najveća vrednost pojedinačnog zahteva o kome je odlučeno pobijanim delovima drugostepene presude je 5.600,00 evra, pa kako ne prelazi navedeni imovinski cenzus, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužene nedozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
