U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Lalević, advokat iz ..., protiv tuženog AD Aerodrom „Nikola Tesla“, Beograd, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknadi štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 159/17 od 12.09.2019. godine, u sednici održanoj 09.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 159/17 od 12.09.2019. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu revizijskih troškova.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 1833/12 od 15.06.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog broj ...-.../... od 31.10.2008. godine, o otkazu ugovora o radu broj .../... od 10.01.2003. godine i aneksa broj ... od 20.02.2008. godine, delovodni broj .../... i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad, kao neosnovan. U odnosu na deo tužbe tužioca kojim traži da se tuženi obaveže da tužioca vrati na poslove ..., prvostepeni sud se oglasio apsolutno nenadležnim i tužbu tužioca u tom delu odbacio. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete za neisplaćene zarade isplati mesečni iznos od 38.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom koja teče od narednog dana od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa zarade, pa do konačne isplate, bliže određene ovim stavom izreke, u celosti kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da na iznose zarada iz prethodnog stava, a za period od 01.11.2008. godine do 30.11.2015. godine, uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti i to nadležnoj filijali fonda PIO Beograd, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 270.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 159/17 od 12.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14) i našao da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 10.12.2003. godine. Aneksom ... ugovora o radu broj .../... od 20.02.2008. godine, tužilac je raspoređen na radno mesto ..., počev od 01.02.2008. godine. Rešenjem o otkazu ugovora o radu broj ...-.../... od 31.10.2008. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu, jer je proglašen tehnološkim viškom i radni odnos mu je prestao 01.11.2008. godine. Direktor tuženog je na osnovu Programa rešavanja viška zaposlenih koji je doneo i sa kojim se saglasila Nacionalna služba za zapošljavanje, zaposlenima uputio ponudu o proglašenju tehnološkim viškom od 29.08.2007. godine. Ponuda je, između ostalog, pod tačkom 1. predviđala isplatu stimulativne otpremnine pre prestanka radnog odnosa otkazom ugovora o radu po osnovu viška zaposlenog u visini zakonske otpremnine uvećane za 18.000,00 dinara za svaku godinu provedenu na radu. Ponudu pod tačkom 1. tužilac je prihvatio svojom izjavom od 01.09.2008. godine, koju je dao na osnovu slobodno izražene volje bez pretnje, prinude i zablude i na osnovu koje je doneto i sporno rešenje o otkazu ugovora o radu.

Nižestepeni sudovi su ocenili da ponuda od 29.08.2008. godine, predstavlja jedan od načina rešavanja viška zaposlenih, odnosno načina za dobrovoljni prestanak radnog odnosa uz isplatu stimulativne otpremnine. Kako je tužilac navedenu ponudu prihvatio to tuženi nije bio u obavezi da njegov status rešava na zakonom propisan način za rešavanje viška zaposlenih iz odredbe člana 179. stav 1. tačka 9. u vezi člana 153. – 160. Zakona o radu. S obzirom na prethodno, nižestepeni sudovi su zaključili da je rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužioca zakonito i odbili njegov tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa, dok se revizijom neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prema članu 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to, ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenog obima posla.

Tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, primenom citirane zakonske odredbe, uz dobrovoljni pristanak tužioca i u postupku koji je sproveden u skladu sa odredbama člana 153. - 160. Zakona o radu.

Naime, tuženi je u postupku smanjenja broja zaposlenih doneo Program rešavanja viška zaposlenih na osnovu kog je direktor tuženog uputio zaposlenima ponudu o proglašenju tehnološkim viškom. Svi zaposleni, pa i tužilac, bili su upoznati sa sadržinom navedene ponude i data im je mogućnost da se izjasne, što je tužilac i učinio na osnovu slobodno izražene volje, bez zablude i pretnje, tako što je prihvatio ponudu pod tačkom 1, odnosno opciju da mu radni odnos prestane kao tehnološkom višku uz isplatu stimulativne otpremnine.

Suprotno navodima revizije, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je tužiocu prihvatanjem ponude iz socijalnog programa prestao radni odnos kod tuženog, te da u takvoj situaciji tuženi nije bio u obavezi da njegov status rešava u postupku proglašenja zaposlenih tehnološkim viškom.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da Program rešavanja viška zaposlenih (socijani program) često sadrži i autonoman način rešavanja viška zaposlenih koji se zasniva na principu dobrovoljnosti (kao što je u konkretnoj situaciji slučaj), odnosno prihvatanja onoga što se ovim programom nudi. Na taj način se i tuženi rešio deo viška zaposlenih, a osnova je dobrovoljnost u postupku rešavanja viška zaposlenih, jer je ponudu tuženog tužilac svojom voljom prihvatio. Iz iznetih razloga, nema pogrešne primene materijalnog prava, koja se odnosi na odredbe člana od 150. – 160. Zakona o radu, a na koju se tužilac u svojoj reviziji poziva.

Takođe, izjava kojom je tužilac prihvatio ponudu pod tačkom 1. i saglasio se da mu na ovaj način prestane radni odnos, je data bez postojanja mane volje, u smislu člana 60. ZOO, a nije postojala ni bitna zabluda na strani tužioca u smislu člana 61. istog zakona.

Suprotno navodima revizije (koji su već isticani i u žalbi, a drugostepeni sud ih pravilno cenio), pobijanom odlukom nije pogrešno primenjena odredba člana 192. stav 2. Zakona o radu, s obzirom na to da je utvrđeno da je zamenik generalnog direktora prema Statutu tuženog imao ovlašćenje da potpiše naznačeno rešenje o otkazu ugovora o radu, a s obzirom na odredbu člana 8. stav 3. Statuta tuženog.

Iz ovih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka, je odbijen, jer po reviziji tužilac nije uspeo, primenom člana 165. u vezi člana 153. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić