U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Slavoljub Gajić, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja „Stari Grad“ sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Vesna Milanović advokat iz ... radi naknade štete po osnovu neisplaćene novčane naknade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 149/18 od 07.03.2018. godine, u sednici održanoj dana 17.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 149/18 od 07.03.2018. godine, u delu kojim je prvostepena presuda preinačena u stavu prvom i drugom izreke, dok se u preostalom delu revizija ODBACUJE, kao nedozvoljena.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 743/16 od 04.10.2017. godine, stavom prvim i drugim izreke, odbijeni su tužbeni zahtevi tužilja kojima su tražile da se obaveže tuženi da im na ime neisplaćene novčane naknade isplati opredeljene iznose, sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti, pa do isplate, kao neosnovani. Stavom trećim i četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama isplati opredeljene iznose na ime zakonske zatezne kamate, kao samostalnog potraživanja, zbog kašnjenja u isplati novčane naknade za period od 05.03.2006. godine do 01.04.2016. godine, sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od 01.04.2016. godine, kao dana podnošenja tužbe, do konačne isplate. Stavom petim izreke, obavezane su tužilje da tuženom solidarno isplate troškove parničnog postupka u iznosu od 56.021,00 dinar, dok je stavom šestim izreke, odbijen zahtev tužilja za naknadu troškova parničnog postupka, kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 149/18 od 07.03.2018. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke, tako što su usvojeni tužbeni zahtevi tužilja i obavezan tuženi da tužiljama na ime neisplaćene novčane naknade isplati opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od datuma dospelosti, do isplate, kao i u stavu petom izreke, tako što je odbijen zahtev tuženog da se obavežu tužilje da tuženom solidarno isplate troškove parničnog postupka u iznosu od 56.021,00 dinar i u stavu šestom izreke, tako što se usvaja zahtev tužilja i obavezuje tuženi da tužiljama isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 136.302,80 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.03.2016. godine, pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama naknadi troškove postupka nastale povodom žalbe u iznosu od 65.802,80 dinara, dok je stavom trećim izreke, odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjene pred drugostepenim sudom, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, i našao da je revizija u odnosu na odluku o neisplaćenoj novčanoj naknadi neosnovana, dok je u preostalom delu nedozvoljena.

Prema činjeničnom stanju, tužilje su bile u radnom odnosu kod tuženog na osnovu zaključenih ugovora o radu. Tužilje su sa tuženim zaključile sporazum o prestanku radnog odnosa dana 27.01.2016. godine, na osnovu kog im je tuženi doneo rešenja o sporazumnom prestanku radnog odnosa 05.02.2016. godine i istim utvrdio da su zakonom ostvarile pravo na isplatu novčane naknade za sporazumni raskid radnog odnosa u iznosima kako je to navedeno u rešenjima, kao i da će im plate i druga primanja koja ostvaruju u skladu sa zakonom biti isplaćena najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Tuženi tužiljama nije isplatio otpremninu u roku od 30 dana iz navedenih rešenja. Tuženi se pozivao na odredbu člana 21. stav 3. tačka 1. Zakona o načinu utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, i prilikom utvrđivanja visine otpremnine isticao da u momentu donošenja rešenja nije imao odgovarajući podatak na osnovu koga bi obračunao visinu otpremnine, te je kao prosečnu zaradu u Republici Srbiji uzeo poslednji poznat podatak organa nadležnog za poslove statistike, a to je januar 2016. godine, te da je zato naknadno novim rešenjima ponovo odlučio o visini otpremnine, posle objavljivanja ovog podatka u Službenom glasniku Republike Srbije. Prvostepeni sud je zaključio da je ovako postupanje tuženog pravilno, pa je zahtev tužilja za isplatu neisplaćenog dela otpremnine odbio.

Drugostepeni sud je usvojio žalbu tužilja i preinačio prvostepenu presudu u delu za isplatu neisplaćene novčane naknade, s obzirom da tuženi nije mogao da izvrši naknadno korekciju obračuna novčane naknade primenom člana 21. stav 3. tačka 1. Zakona o načinu utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i da istu obračuna prema podacima Republičkog zavoda za statistiku o prosečnoj zaradi u Republici Srbiji za mesec januar 2016. godine, u situaciji kada su rešenja o sporazumnom prestanku radnog odnosa od 05.02.2016. godine, doneta ranije u odnosu na rešenja od 22.03.2016. godine i nisu stavljena van snage, već su pravnosnažna i konačna.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud preinačio prvostepenu odluku u pobijanom delu i usvojio tužbeni zahtev tužilja.

Odredbom člana 177. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05, 75/14), propisano je da radni odnos zaposlenog može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog, da pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda, jer prava i obaveze poslodavca i zaposlenog nastaju u momentu zaključenja sporazuma o prestanku radnog odnosa, a u smislu odredbe člana 177. Zakona o radu. Dejstva prestanka radnog odnosa vezuju se za sporazum, te tuženi nije mogao da naknadnim rešenjem umanjuje svoje obaveze. Ovo posebno kada se ima u vidu da je tuženi imao i obavezu da otpremninu utvrđenu rešenjima od 05.02.2016. godine, donetim na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa, isplati u zakonskom roku od 30 dana, što nije učinio, već je po isteku roka za ispunjenje svoje obaveze, doneo novo rešenje i to pored postojanja konačnih rešenja kojima su prava i obaveze ugovarača sporazumno utvrđeni. Radni odnos u konkretnom slučaju prestao je na osnovu sporazuma, pa je u svakom slučaju menjanje odluke o visini otpremnine novim rešenjem, a na štetu zaposlenog, nezakonito.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u odnosu na deo zahteva tužilja o kojima je odlučeno stavom trećim i četvrtim izreke prvostepene presude, primenom člana 410. stav 1. u vezi člana 403. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog u tom delu nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude.

Imajući u vidu navedenu normu, te da se revizija može izjaviti samo protiv pravnosnažne drugostepene presude, a da u konkretnom slučaju tuženi nije izjavio žalbu na stav treći i četvrti izreke, koji se odnosi na isplatu iznosa na ime zakonske zatezne kamate kao samostalnog potraživanja, te da je prvostepena presuda u tom delu postala pravnosnažna, kao neožalbena, proizlazi da je revizija tuženog izjavljena na ovaj deo prvostepene presude, a iz navedenih razloga nedozvoljena.

Tuženom nisu priznati troškovi za izjavljenu reviziju, jer po oceni ovog suda po istoj nije uspeo, primenom odredbe člana 150. ZPP-a.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. i 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić