U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Lazarević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava u Prokuplju, koga zastupa Državno pravobranilaštvo Odeljenje u Nišu, radi isplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 192/2019 od 23.04.2019. godine, u sednici veća od 25.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 192/2019 od 23.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P1 530/17 od 27.09.2018. godine stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime razlike od isplaćene do pripadajuće plate po osnovu rada u smenama za period od 01.08.2014. godine do 30.09.2014. godine isplati iznos označen u izreci za svaki mesec pojedinačno sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 2.071,00 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 190/2019 od 09.04.2019. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Prokuplju P1 510/17 od 27.09.2018. godine, tako što je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu po osnovu manje isplaćene plate po osnovu rada u smenama za period od 01.08.2014. godine do 30.09.2014. godine isplati i to: za avgust 2014. godine iznos od 4.150,76 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.10.2014. godine do isplate i za septembar 2014. godine iznos od 3.583,55 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.11.2014. godine do isplate, odbijen kao neosnovan kao i zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka od 42.071,00 dinar sa kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremeno reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

U konkretnom slučaju je pobijanom presudom preinačena prvostepena presuda tako da je revizija dozvoljena u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, a zbog čega nema mesta primeni člana 404. stav1. ZPP i odlučivanje o reviziji tužioca kao posebnoj reviziji.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Drugostepena presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je postupao u okviru svoje nadležnosti, presuda je zasnovana na činjenicama utvrđenom u prvostepenom postupku na koje je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo. Drugostepeni sud je ocenio relevantne žalbene navode i dao jasne razloge za donetu odluku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu policijskog službenika PU u Prokuplju. Njegovo radno mesto podrazumeva kontinuirani smenski rad odnosno rad bez prekida prema unapred utvrđenom rasporedu. Tužilac je u periodu od 01.08.2014. godine do 30.09.2014. godine, radio u smenama i tvrdi da mu je tužena za navedeni period isplatila uvećanu platu po ovom osnovu u manjem obimu od obima ovog prava koji je regulisan odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za policajca i službenika odnosno u visini od 28,6% od osnovne plate. Na navedeni način je pretrpeo štetu pa je tužbenim zahtevom tražio da se obaveže tuženi da mu isplati naknadu i to u visini koju je utvrdio veštak finansijske struke. Tužena je osporila tužbeni zahtev ne sporeći da je tužilac raspoređen na poslovima na kojima se smenski rad obavlja kontinuirano ističući da je rešenje protiv tužioca rad u smenama vrednovan u okviru koeficijenta za obračun plate sa 0,145 u ukupnom koeficijentu plate.

Prvostepeni sud je primenom člana 146. stav 2. Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“, br.101/05, 92/11) i primenom člana 22. stav 2. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Sl. glasnik RS“, br.18/11) kojom je utvrđeno da se osnovna plata sastoji od osnovice i utvrđenih koeficijenata i člana 27. stav 1. kojim je predviđeno da se osnovna plata uvećava tačkom 3. utvrđeno „za rad u smeni 26% koji se uvećava za 10% stoji uvećanje iz člana 147a Zakona o policiji, zaključio da tužiocu pripada pravo na traženu razliku, pa je tužbeni zahtev usvojio.

Odlučujući o žalbi drugostepeni sud je našao da je činjenično stanje u ovoj pravnoj stvari pravilno utvrđeno, a da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Naime, članom 147a stav 1. tačka 3. Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“, br.101/05, 63/09 i 92/11), propisano je da zaposleni ima pravo na dodatak na platu za rad u smeni od 28,6% od osnovne plate ako radi na poslovima na kojima se smenski rad uvodi povremeno. Iz toga proizlazi da će pravo na uvećanu platu po osnovu rada u smenama uslovljava da takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne plate. Dalje, prema članu 22. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Sl. glasnik RS“, br.18/2011 od 16.03.2011. godine) propisano je da se plata zaposlenog sastoji od osnovne plate i dodatka na platu. Osnovna plata se sastoji od osnovice i utvrđenih koeficijenata. Shodno odredbi člana 27. osnovna plata se uvećava za rad u smenama 26% a procenat ovog uvećanja se uvećava 10% zbog izmene člana 147. stav 1. Zakona o policiji.

Odredbom člana 11. Pravilnika o platama zaposlenih u MUP-u uređena su primanja zaposlenog u MUP-u i utvrđeno je pravo na dodatak na platu policijskih službenika za smenski rad, ali samo u slučaju da isti nije vrednovan kroz koeficijent plate – uvećanjima od 0,145. Navedeno uvećanje definisano je kao dodatni koeficijent saglasno članu 7. istog Pravilnika (koeficijent neredovnosti u radu), koje su definisane članom 8. kao rad u smeni, turnusu ili drugih učestalih neredovnosti u visini od 0,145 istog koeficijenta. Shodno tome iz citiranih odredbi Zakona o policiji i opštih akata proizlazi da pripadanici policije, (policijski službenici), koji kontinuirano rade u smenama nemaju pravo na uvećanje plate po osnovu smenskog rada kao dodatak na platu u visini od 28,6% od osnovne plate jer im je rad u smenama vrednovan kroz dodatni koeficijent od 0,145, odnosno nemaju pravo na razliku u plati obračunatu između isplaćene i visini utvrđenog uvećanja za pripadnike policije koji povremeno rade u smenama. Shodno tome, preinačena je prvostepena odluka i tužbeni zahtev tužilaca odbijen kao neosnovan.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan. Razloge koje u obrazloženju svoje presude navodi apelacioni sud u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud. Evidentno je da radno mesto tužioca podrazumeva kontinuirani smenski rad i da shodno citiranim propisima isti ima uvećanje od 0,145. Navedeno uvećanje definisano je kroz dodatni koeficijent saglasno članu 7. Pravilnika o platama zaposlenih u MUP-u. Shodno tome, tužilac nema pravo i na uvećanje plate od 28,6% od osnovne plate jer ne radi na poslovima na kojima se smenski rad uvodi povremeno. Kada bi mu se priznalo i to povećanje plate proizlazilo bi da tužilac ima pravo na uvećanje plate po dvostrukom osnovu, što ne bi bilo u skladu sa predviđenim propisima.

Tužiočev rad u smenama je izražen kroz koeficijent za obračun plate pri vrednovanju poslova radnog mesta i isplaćuje mu se za svaki mesec. Kako je neredovnost u radu na nekim radnim mestima stalni uslov rada i kako je vrednovana kroz koeficijent, a na nekim mestima nije stalni uslov rada već se uvodi povremeno, to nezaposleni na tim radnim mestima nisu u istom položaju. Stoga je neosnovano pozivanje revidenta na pravo zaposlenih na jednaku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod istog poslodavca.

Na osnovu svega iznetog, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić